12. септембар 2021.12. сеп 2021.
Фото Бета
Српским пољопривредницима до сада од 175 милиона евра помоћи из ЕУ фондова одобрено 47,4 милиона
Српским пољопривредницима је од 175 милиона евра помоћи за пољопривреду из ИПАРД претприступног фонда ЕУ до сада одобрено 47,4 милиона евра за 725 пројеката, али бивша главна преговарачица Хрватске за пољопривредна поглавља Ружица Гело сматра да до краја 2023. године, до када помоћ мора да се искористи, има довољно времена да то буде у много већем проценту.
"Када погледате статистику коришћења фондова у ЕУ, видите да је пик у шестој или седмој години. Претпостављам да ће сада доћи до значајнијег повлачења средстава. Неки од проблема су што пољопривредни произвођачи не могу ни уз помоћ банака затворити финансијску конструкцију. Ради се и о прекомпликованим процедурама које могу да успоре процес", казала је Гело новинарима из Србије који су посетили Хрватску у оквиру пројекта "Пулс Европе – медијске посете ЕУ" који финансира Делегација ЕУ у Србији.
Због тога је, како је навела, кључна улога консултаната који пољопривредницима помажу у припремању пројекта, односно апликација на конкурсима за средства из претприступних фондова ЕУ, које су веома компликоване, а и минимална грешка може да остави пољопривреднике без новца.
Како је агенцији Бета речено у Министарству пољопривреде, Србији је, за период од 2014. до 2020, кроз ИПАРД 2 програм помоћи од 175 милиона евра, до сада одобрено 725 пројеката са укупним износом подршке од 63,3 милиона евра, од чега је удео ЕУ био 47,4 милиона евра, а буџета Србије 15,8 милиона евра.
Иако је последњи важећи ИПАРД програм вредан 175 милиона евра званично завршен крајем 2020. године, подстицаји по том основу могу да се повлаче до краја 2023. године. До сада су исплаћена средства за 431 пројекат са износом подршке од 23,8 милиона евра, од чега је удео из ИПАРДА био 17,8 милиона евра, а српског буџета 5,9 милиона евра.
У Министарству пољопривреде су прецизирали да је до сада спроведено девет јавних позива за мере подстицаја из фондова ЕУ, а средства су поред осталог била намењена за инвестирање у имовину пољопривредних газдинстава, за прераду и маркетинг, диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања.
Одбијена су до сада укупно 323 захтева са захтеваним износом од укупно 82,7 милиона евра, а најчешћи разлози били су неприхватљивост инвестиционих критеријума (209 захтева), као и то што није достављена захтевана додатна документација (67 захтева).
Обустављено је и 197 захтева са захтеваним износом од укупно 29,1 милион евра, а у скоро свим случајевима разлог је био одустанак странке од захтева, навели су из Министарства пољопривреде.
Подсетили су да је шести Јавни позив, највећи до сада, за средства из фондова ЕУ, расписан 21. јуна за инвестиције у изградњу објеката, као и набавку нове опреме, машина и механизације, осим трактора, за шта буџет износи 55 милиона евра, а висина подстицаја од 60 одсто до 70 одсто.
Из Министарства су истакли да ће изменом Закона о пољопривреди и руралном развоју, корисницима бити омогућено олакшано добијање ИПАРД подршке кроз увођење авансног плаћања до 50 одсто, што треба да допринесе већој апсорпцији ИПАРД средстава.
Како је објашњено, вођењем авансног плаћања корисницима ИПАРД подстицаја ће се умногоме олакшати реализација инвестиције, с обзиром на то да корисници сада у потпуности финансирају пројекат из сопствених средстава, а тек по завршетку добијају повраћај.
Након тих измена у закону део те суме, до износа од 50 одсто одобрене ИПАРД подршке, биће им исплаћиван унапред, када им се пројекат одобри.
Србија у сарадњи са ЕУ тренутно припрема нови ИПАРД 3 програм подршке за улагања у пољопривреду и развој села, за период од 2021. до 2027. година, а оквирни буџет износи 288 милиона евра.
Подношење финалне верзије ИПАРД 3 програма Европској комисији, како су навели у Министарству пољопривреде, предвиђено је за последњи квартал ове године, а након усвајања ИПА регулативе. Током 2023. године очекује се расписивање првих јавних позива у оквиру ИПАРД 3 програма.
У Министарству пољопривреде су рекли и да немају евиденцију о консултантским кућама у Србији, које помажу пољопривредницима да конкуришу за средства ЕУ, али су навели да се од самог почетка спровођења пројекта ИПАРД улажу велики напори организовање и одржавање радионица у циљу подизања нивоа знања консултаната, чиме се директно утиче на квалитет поднетих захтева српских пољопривредника.
Истакли су и да сва заинтересована привредна друштва и предузетници, који се баве пружањем консултантских услуга у области ИПАРД подстицаја, имају могућност да се пријаве на обуке које ИПАРД Оперативна структура периодично организује.
Извор Бета
"Када погледате статистику коришћења фондова у ЕУ, видите да је пик у шестој или седмој години. Претпостављам да ће сада доћи до значајнијег повлачења средстава. Неки од проблема су што пољопривредни произвођачи не могу ни уз помоћ банака затворити финансијску конструкцију. Ради се и о прекомпликованим процедурама које могу да успоре процес", казала је Гело новинарима из Србије који су посетили Хрватску у оквиру пројекта "Пулс Европе – медијске посете ЕУ" који финансира Делегација ЕУ у Србији.
Због тога је, како је навела, кључна улога консултаната који пољопривредницима помажу у припремању пројекта, односно апликација на конкурсима за средства из претприступних фондова ЕУ, које су веома компликоване, а и минимална грешка може да остави пољопривреднике без новца.
Како је агенцији Бета речено у Министарству пољопривреде, Србији је, за период од 2014. до 2020, кроз ИПАРД 2 програм помоћи од 175 милиона евра, до сада одобрено 725 пројеката са укупним износом подршке од 63,3 милиона евра, од чега је удео ЕУ био 47,4 милиона евра, а буџета Србије 15,8 милиона евра.
Иако је последњи важећи ИПАРД програм вредан 175 милиона евра званично завршен крајем 2020. године, подстицаји по том основу могу да се повлаче до краја 2023. године. До сада су исплаћена средства за 431 пројекат са износом подршке од 23,8 милиона евра, од чега је удео из ИПАРДА био 17,8 милиона евра, а српског буџета 5,9 милиона евра.
У Министарству пољопривреде су прецизирали да је до сада спроведено девет јавних позива за мере подстицаја из фондова ЕУ, а средства су поред осталог била намењена за инвестирање у имовину пољопривредних газдинстава, за прераду и маркетинг, диверзификацију пољопривредних газдинстава и развој пословања.
Одбијена су до сада укупно 323 захтева са захтеваним износом од укупно 82,7 милиона евра, а најчешћи разлози били су неприхватљивост инвестиционих критеријума (209 захтева), као и то што није достављена захтевана додатна документација (67 захтева).
Обустављено је и 197 захтева са захтеваним износом од укупно 29,1 милион евра, а у скоро свим случајевима разлог је био одустанак странке од захтева, навели су из Министарства пољопривреде.
Подсетили су да је шести Јавни позив, највећи до сада, за средства из фондова ЕУ, расписан 21. јуна за инвестиције у изградњу објеката, као и набавку нове опреме, машина и механизације, осим трактора, за шта буџет износи 55 милиона евра, а висина подстицаја од 60 одсто до 70 одсто.
Из Министарства су истакли да ће изменом Закона о пољопривреди и руралном развоју, корисницима бити омогућено олакшано добијање ИПАРД подршке кроз увођење авансног плаћања до 50 одсто, што треба да допринесе већој апсорпцији ИПАРД средстава.
Како је објашњено, вођењем авансног плаћања корисницима ИПАРД подстицаја ће се умногоме олакшати реализација инвестиције, с обзиром на то да корисници сада у потпуности финансирају пројекат из сопствених средстава, а тек по завршетку добијају повраћај.
Након тих измена у закону део те суме, до износа од 50 одсто одобрене ИПАРД подршке, биће им исплаћиван унапред, када им се пројекат одобри.
Србија у сарадњи са ЕУ тренутно припрема нови ИПАРД 3 програм подршке за улагања у пољопривреду и развој села, за период од 2021. до 2027. година, а оквирни буџет износи 288 милиона евра.
Подношење финалне верзије ИПАРД 3 програма Европској комисији, како су навели у Министарству пољопривреде, предвиђено је за последњи квартал ове године, а након усвајања ИПА регулативе. Током 2023. године очекује се расписивање првих јавних позива у оквиру ИПАРД 3 програма.
У Министарству пољопривреде су рекли и да немају евиденцију о консултантским кућама у Србији, које помажу пољопривредницима да конкуришу за средства ЕУ, али су навели да се од самог почетка спровођења пројекта ИПАРД улажу велики напори организовање и одржавање радионица у циљу подизања нивоа знања консултаната, чиме се директно утиче на квалитет поднетих захтева српских пољопривредника.
Истакли су и да сва заинтересована привредна друштва и предузетници, који се баве пружањем консултантских услуга у области ИПАРД подстицаја, имају могућност да се пријаве на обуке које ИПАРД Оперативна структура периодично организује.
Извор Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
