20. септембар 2021.20. сеп 2021.
Кабинет начелника МУО: Вуков сабор
Вуков сабор
У недељу 19. септембра, одржана је у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом, завршна манифестација 88. Вуковог сабора у Тршићу. Саборски дани у част реформатора српског језика Вука Караџића, по традицији трају недељу дана, започели су у понедељак 13. септембра 2021. године. За све поштоваоце Вуковог дела, током саборских дана, припремљени су бројни и различити садржаји у Лозници и Тршићу. Покровитељ овогодишњег 88. Вуковог сабора је Министарство културе и информисања, а организатори су Лознички центар за културу "Вук Караџић" и град Лозница.
Први Вуков сабор одржан је далеке 1933. године, 17. септембра у дворишту његове тада обновљене и освештане спомен-куће. Од тада се у Тршићу, сваке године уочи Мале Госпојине, окупљају поштоваоци Вуковог бесмртног дела.
У Научно-образовном културном центру "Вук Караџић, проф. др Бошко Сувајџић отворио је изложбу "Вук и Немци".
Завршној манифестацији Вуковог сабора присуствовали су представници Владе Републике Србије,начелник Мачванског управног округа Владан Красавац, градоначелници градова и председници општина из окружења, директори јавних предузећа и установа, представници Вукове задужбине, Српске православне цркве, Војске Србије, представници медија.
Свечаност је отпочела на Саборишту,извођењем "Химне Вуку"Стевана Стојановића Мокрањца у извођењу хора Гимназије"Вук Караџић" из Лознице и подизањем заставе Вукових сабора.
Поздравну реч и добродошлицу присутним гостима упутио је градоначелник града Лознице Видоје Петровић поруком да ако препознајемо циљ знаћемо да нађемо и пут до њега.
-Ми знамо да тешкоће расту како се ближимо својим циљевима. За некога су то успеси на личном и породичном плану, за друге оно што остављају нараштају. Будимо зато Срби по Вуку, Андрићу или Николи Тесли, будимо људи по Патријарху српском Павлу. То се од нас очекује данас када имамо своје национално писмо Ћирилицу, најлепше писмо којим је српска држава намирила правду према Вуку. У славу Вуку-поручио је градоначелник Видоје Петровић и наглашава да су Вук и наш нобеловац Иво Андрић, којем је посвећен програм овогодишњег Сабора, поред несаломиве жеље и воље да оставе нараштају трајно корисне вредности имали способност да свуда пронађу пријатеље, покрену људе и организују смишљену борбу да се дође до неког циља и успеха.
-Пишу, да се „Вук за своје време појавио врло рано, да га савеменици нису могли разумети“ док нобеловца Иву Андрића, већ називају оцем новије српске књижевности. Представљао је Вук, дакле, овај град и Лозницу своје будућности, која му је поред Сабора, оставила век и по гимназијског школовања, три основне школе са више издвојених одељења у Јадру, споменик, улице... У новије време именом Вуковог трга обасјала је Лозница свој центар града, уз подршку своје Владе и државе изградила Научни центар у Тршићу и допринела да се Вуков сабор уврсти у европску и светску културну баштину нематеријалних вредности, чиме смо, на најбољи начин, демистификовали, и свој, и Вуков, мит а заштитили његово дело- поручио је градоначелник Видоје Петровић.
Уследила је беседа проф. др Александра Милановића у којој је указано на велике напоре Вука Караџића у борби за очување и реформу српског језика и традиције. Истакао је да су многи Вукови и вуковски поступци остали водиље до данас, захваљујући чему његово дело живи кроз студијске програме, библиографије, научне студије и просветне и културне институције као што су Матица српска и многе друге.
-Пре тачно две стотине година, године 1821, српско друштво било је пред језичком дилемом којим путем поћи. Данас, 2021. године, пред нама стоје другачије језичке дилеме, али су нам водиље ка правом путу добро познате, јер их доследно истичу генерације наших предака. И ако се у тренуцима слабости уплашимо за будућност српског језика и српске ћирилице, не клонимо духом. Нека нас охрабри добро позната Вукова порука, која у нашем народу већ дуго одзвања попут еха: Не да се, али ће се дати!-поручио је проф. др Александар Милановић.
У уметничком делу програма приказан је Драмолет у три слике "Иво Андрић: Частан победник".
Кабинет начелника
Владана Красавца
Први Вуков сабор одржан је далеке 1933. године, 17. септембра у дворишту његове тада обновљене и освештане спомен-куће. Од тада се у Тршићу, сваке године уочи Мале Госпојине, окупљају поштоваоци Вуковог бесмртног дела.
У Научно-образовном културном центру "Вук Караџић, проф. др Бошко Сувајџић отворио је изложбу "Вук и Немци".
Завршној манифестацији Вуковог сабора присуствовали су представници Владе Републике Србије,начелник Мачванског управног округа Владан Красавац, градоначелници градова и председници општина из окружења, директори јавних предузећа и установа, представници Вукове задужбине, Српске православне цркве, Војске Србије, представници медија.
Свечаност је отпочела на Саборишту,извођењем "Химне Вуку"Стевана Стојановића Мокрањца у извођењу хора Гимназије"Вук Караџић" из Лознице и подизањем заставе Вукових сабора.
Поздравну реч и добродошлицу присутним гостима упутио је градоначелник града Лознице Видоје Петровић поруком да ако препознајемо циљ знаћемо да нађемо и пут до њега.
-Ми знамо да тешкоће расту како се ближимо својим циљевима. За некога су то успеси на личном и породичном плану, за друге оно што остављају нараштају. Будимо зато Срби по Вуку, Андрићу или Николи Тесли, будимо људи по Патријарху српском Павлу. То се од нас очекује данас када имамо своје национално писмо Ћирилицу, најлепше писмо којим је српска држава намирила правду према Вуку. У славу Вуку-поручио је градоначелник Видоје Петровић и наглашава да су Вук и наш нобеловац Иво Андрић, којем је посвећен програм овогодишњег Сабора, поред несаломиве жеље и воље да оставе нараштају трајно корисне вредности имали способност да свуда пронађу пријатеље, покрену људе и организују смишљену борбу да се дође до неког циља и успеха.
-Пишу, да се „Вук за своје време појавио врло рано, да га савеменици нису могли разумети“ док нобеловца Иву Андрића, већ називају оцем новије српске књижевности. Представљао је Вук, дакле, овај град и Лозницу своје будућности, која му је поред Сабора, оставила век и по гимназијског школовања, три основне школе са више издвојених одељења у Јадру, споменик, улице... У новије време именом Вуковог трга обасјала је Лозница свој центар града, уз подршку своје Владе и државе изградила Научни центар у Тршићу и допринела да се Вуков сабор уврсти у европску и светску културну баштину нематеријалних вредности, чиме смо, на најбољи начин, демистификовали, и свој, и Вуков, мит а заштитили његово дело- поручио је градоначелник Видоје Петровић.
Уследила је беседа проф. др Александра Милановића у којој је указано на велике напоре Вука Караџића у борби за очување и реформу српског језика и традиције. Истакао је да су многи Вукови и вуковски поступци остали водиље до данас, захваљујући чему његово дело живи кроз студијске програме, библиографије, научне студије и просветне и културне институције као што су Матица српска и многе друге.
-Пре тачно две стотине година, године 1821, српско друштво било је пред језичком дилемом којим путем поћи. Данас, 2021. године, пред нама стоје другачије језичке дилеме, али су нам водиље ка правом путу добро познате, јер их доследно истичу генерације наших предака. И ако се у тренуцима слабости уплашимо за будућност српског језика и српске ћирилице, не клонимо духом. Нека нас охрабри добро позната Вукова порука, која у нашем народу већ дуго одзвања попут еха: Не да се, али ће се дати!-поручио је проф. др Александар Милановић.
У уметничком делу програма приказан је Драмолет у три слике "Иво Андрић: Частан победник".
Кабинет начелника
Владана Красавца
Актуелно
Најновији број
11. април 2024.
