После неколико година пројекат реконструкције Опште болница “Др Лаза К. Лазаревић” је пред реализацијом. Потписан је уговор о изради пројектне докуменатације и, уколико све буде текло по плану, за годину, највише годину и по ући ће се у другу фазу – пребацивање новца и почетак радова. Средства за израду пројекта је обезбедио Град Шабац, док ће радове финансирати Република Србија, преко Канцаларије за јавна улагања. Идејни задатак је одобрен још 2016. године, а њим је предвиђена изградња једног новог објекта од око 6.000 метара квадратних, реконструкција свих постојећих, али и рушење неких који више не задовољавају стандарде. Пројекат ће обухватити све објекте који се налазе у кругу Болнице, па и оне који припадају Дому здравља “Др Драга Љочић”, како би се добио један модеран здравствени центар који испуњава европске и светске стандарде.
-Пројекат реконструкције и доградње Опште болнице, а сада и Дома здравља, је започео. Ради се о Програму обнове и унапређења објеката јавне намене у сектору образовања, здравства и социјалне заштите, за који је позив објављен 2016. године и на који смо се одазвали. Изгубили смо доста времена од тада до сада. Друге локалне самоуправе су већ израдиле пројектну документацију, која мора да прође ревизију и контролу Министарства здравља, а затим и ревизију, контролу и одобрење Канцеларије за јавна улагања. Град је 2020. године расписао јевни позив за одабир најбољег понуђача за израду пројектне документације за реконструкцију и доградњу шабачке Болнице и Дома здравља, а у буџету за 2021. годину је издвојено 50 милиона динара за израду те докуменатације. На јавном позиву је прошла шабачка комопанија “СЕТ” са конзорцијумом још пет фирми, наводи директор ОБ “Др Лаза К. Лазаревић” др Слободан Поповић.
Садашњи изглед Болнице биће потпуно промењен изградњом тзв. “Ламеле Д”, односно објекта од око 6.000 метара квадратних, који ће бити наслоњен на Хируршки блок (на простору према “Роди”). Предвиђена је реконструкција зграде Хируршког блока, као и зграде Грудног и Неурологије, која ће “топлим везама” бити повезана са новим објектом и тако ће се добити стационар под једним кровом.
-План је да доле буде модеран Ургентни пријем, односно мини ургентни центар, са свим оним што треба једном ургентном пријему секундарног нивоа: од тријаже, пријема, опсервације, свих прегледа, хитне дијагностике, лабораторијских анализа... Пацијент ће ту брзо бити потпуно опсервиран, након чега ће бити донета одлука да ли се шаље на кућно лечење или ће бити хоспитализован. Код тако просторно и организационо функционалног Ургентног пријема био би олакшан рад запосленима, а наравно да би и пацијенти имали велике користи. Поликлиничко-дијагностички део биће смештен у згради Интернистичког блока, где ће бити специјалистичке амбуланте и део дијагностике. Идеја је да се тај део топлим или подземним везама споји са Стационаром, објашњава др Поповић.
Садашњи павиљонски тип организације Болнице отежава рад запосленима у квалитетнијем збрињавању пацијената. Модерни здравствени центар донеће брже и ефикасније збрињавање пацијената.
Приликом реконструкције радиће се вентилациона, канализациона и водоводна мрежа, као и све инсталације. Водиће се рачуна и о енергетској ефикасности. Собе ће бити трокреветне, са тоалетом. Такође ће и питање паркинга бити решено. Циљ је да реконструисана здравствена установа задовољава све грађевинске, урбанистичке, технолошке стандарде.
-Имамо 27.000 квадратних метара Болнице и 5.000 квадратних метара Дома здравља, што је укупно 32.000 квадратних метара. Дом здравља ће изнети своје идеје. Када буду завршени грађевински радови следи фаза у којој се од Министарства здравља добија нов мобилијар и опрема. Предност је што је конзорцијум који је изабран већ радио здравствени центар у Ужицу, тако да већ имају знања и искуства, каже др Поповић.
Нажалост, тема реконструкције Болнице, на коју се чекало деценијама (последњи значајни радови били су почетком ‘80-их година прошлог века) тренутно је у сенци поновног буктања корона вируса. Четврти талас је још силовитији од претходна три. Болница га је дочекала спремно, јер су капацитете максимално подигли већ после првог таласа.
-Фокус смо у претходном периоду ставили на нековид пацијенте, тако да су цело лето радиле специјалистичке амбуланте, обављале су се заказане операције. Како расте број ковид пацијената тако се и црвена зона шири. Тренутно су то одељења грудног и неурологије. Имамо довољно медицинске опреме, личне заштитне опреме у апарата. Имамо 250 кисеоничких места. Добили смо много опреме од Министарства, Града и локалних привредника. Никада није више опреме дошло у Болницу за овако кратак период. Добили смо респираторе, пацијент мониторе, протокомере, пулсне оксиметре, ЕКГ апарате, рендген и ултразвучне апарате санитетско возило, а поред тога и кревете, душеке, постељину. Значајни радови су обављени и на згради Инфективног. Очекујемо од Министарства здравља ЦТ апарат, који ће умногоме олакшати збрињавање и ковид и нековид пацијената, затим парни стерилизатор и још кревета. Јединице интензивне и полуинтензивне неге тако ће бити комплетно савремено опремљене, истиче др Поповић који је изразио захвалност свимм запосленима у установи који се 18 месеци боре са пандемијом, али и грађанима на разумевању у овој ситуацији.
Вакцина и дисциплина једини излаз
-Вакцинација и дисциплина су излаз из ове кризе. Имамо као пример Данску; Шпанију, Израел где је вакцинисано 80 одсто становништва старијег од 14 година. Они су укинули скоро све мере и готово се вратили нормалном животу. Вакцина није гарант да се неко неће заразити, али штити од тежих форми болести. То видимо и по оболелима који су на лечењу у Болници. Хоспитализовано је много мање вакцинисанин, а и они који то јесу имају још неке придружене болести. Вирус је у овом таласу много заразнији. Један оболели може да зарази и до девет људи. Свако од нас директно кроји своју и судбину својих најближих. Ако заштите себе, заштитићете и друге, наводи др Слободан Поповић.
