Рани знаци Алцхајмера

У свету се 21. септембра сваке године обележава Светски дан Алцхајмерове болести. Ово је
међународна кампања чији је циљ подизање свести и ублажавање уобичајене стигме која се
везује за Алцхајмерову деменцију.

Алцхајмерова болест је прогресивна болест која нарушава памћење и друге менталне функције. То је најчешћи облик деменције који се манифестује губитком памћења и других битних когнитивних способности које су довољно озбиљне да ометају свакодневни живот појединца. Овогодишња тема се фокусира на упозоравајуће знакове деменције. То ће охрабрити људе да траже информације, савете и подршку у информисању људи о знацима и симптомима. Рани знаци Алцхајмерове болести могу бити суптилни и често их је тешко разликовати од симптома природног процеса старења. Постоје одређени симптоми који могу бити рани показатељи Алцхајмерове болести, посебно ако трају и почињу да ремете
свакодневни живот. Ако се постави рана дијагноза, могу се предузети мере за управљање стањем и побољшање живота погођеним појединцима и њиховим породицама.

Рани знаци и симптоми Алцхајмерове болести:

Нагли губитак памћења

Губитак памћења који је прогресиван изван уобичајеног за узраст особе и који ремети свакодневни живот најважнији је почетни симптом Алцхајмерове болести. Пацијент може заборавити важне датуме и састанке, стално постављати иста питања. Они се могу све више ослањати на писане или електронске подсетнике да би се носили са овим проблемом.

Стављање ствари на погрешна места

Људи са Алцхајмеровом болешћу могу често стављати ствари на погрешна места. За разлику од бенигног заборава код људи свих узраста, они могу држати ствари на нелогичним местима, попут новчаника у кухинском контејнеру. Такође се боре да пронађу кораке за лоцирање и проналазак изгубљених предмета. У таквим ситуацијама на крају оптуже чланове породице да су им украли ствари.

Тешко организовање мисли и планирање

Можда ће им бити тешко да се концентришу и да ће им требати много више времена да заврше задатке него раније. Извођење задатака који захтевају више од једног корака и више задатака посебно су мучни. Њихова способност обраде апстрактних мисли постаје све угроженија.

Потешкоће у извршавању познатих задатака

Дневни задаци су обично тешки за особе са Алцхајмеровом болешћу. Можда ће заборавити како да скувају јутарњу кафу, шта да обуку или како да вежу пертле. Можда ће имати проблема да се возе до познате локације, купују на пијаци или се сећају правила омиљене игре.

Оријентација у времену и простору

Алцхајмерови пацијенти често губе појам о датумима, годишњим добима и протоку времена. Пацијенти могу затражити храну у незгодно време. Могу изгубити пут и тражити како да се врате кући након шетње. Касније, бесциљно лутање није неуобичајено, нарочито касно увече, што је феномен који се зове залазак сунца.

Борба са бројкама и финансијама

Потешкоће са бројевима и једноставни прорачуни све више отежавају пацијентима руковање личним финансијама. Имају потешкоћа у плаћању рачуна и куповини преко интернета.

Невоље са сналажењем у простору

То може довести до потешкоћа у кретању код куће. Пресељење на нову и непознату локацију компликује проблем вишеструко. Потешкоће у процењивању удаљености и разликовању контраста боја могу додатно ометати њихову способност да безбедно возе.

Језичке тешкоће

Људи који живе са Алцхајмеровом болешћу имају проблема да се придруже разговору или да га прате. Често застају и губе нит разговора. То може довести до њиховог понављања. Такође могу смислити нове речи за описивање објеката ако се не сећају исправног имена.

Лоша процена ситуације

Пацијенти са Алцхајмеровом болешћу могу носити одећу која није прикладна за годишње доба. Они се могу понашати непримерено у друштвеним приликама. Прибегавање екстравагантној потрошњи без разумевања потребе или последица може резултирати финансијским проблемима. Непоштовање личне хигијене и неге једна је од последица компромитоване процене.

Социјално повлачење и изолација

Могу изгубити интересовање за породичне и друштвене интеракције које су некад неговали и уживали. То може негативно утицати на њихове личне и пословне односе.

Промене расположења и промене личности

Пацијент може постати апатичан, збуњен, депресиван, уплашен или анксиозан. Сумња и параноичне мисли су честе.