25. октобар 2021.25. окт 2021.
Фото: Економски факултет Ниш
Професор Бобан Стојановић: Инфлација дупло већа од циљане
Професор Економског факултета у Нишу Бобан Стојановић изјавио је данас да Србија има проблематичан скок цена, што јасно указује на инфлацију која је дупло виша од циљане инфлације Народне банке Србије.
Према његовим речима, инфлација је по званичним подацима већ 6,5 процената годишње, али, додао је, сви у продавницама виде да је поскупљење још веће.
"Постоје и инфлациона очекивања, мада Народна банка каже да не постоје, али свако ко сада планира неку куповину он антиципира промене цена навише. То је додатни поремећај који може да даље утиче на повећање цена", изјавио је Стојановић за агенцију Бета.
Он је оценио да држава и Народна банка Србије не чине довољно да очувају стабилност општег нивоа цена, која је претпоставка и за макроекономску стабилност.
"Држава треба да нађе механизме из свог домена који ће да спрече даљи раст цена, односно почетак спирале која може да одведе и у двоцифрену инфлацију. Таква ситуација у привреди додатно дестабилизује и стабилне односе на тржишту и то је један зачарани круг из којег се тешко излази", нагласио је Стојановић.
Монтерна и фискална политика, казао је, треба да буду умрежене са циљем да се обузда раст цена и да се на тај начин утиче на животни стандар становништва који је због раста цена осетно смањен.
Куповна моћ становништва, додао је, и у стабилним условима је веома слаба.
"Истраживање је показало да је за куповину било која четири производа из области беле технике у Немачкој потребно 40 одсто плате, а у Србији су потребне четири просечне плате за куповину тих истих производа", изјавио је Стојановић.
Према његовим речима, са растом цена куповна моћ опада јер плате не прате раст цена и то је оно што је дуготрајно веома лоше за широке слојеве становништва.
"Инфлација има прогресију у средњем и у дугом року и што се раније обузда и систем врати у равнотежу, то је наравно боље", казао је Стојановић.
Он је истакао да је епидемија корона вируса произроковала нестабилност на тржишту скоро за све производе и многи гледају да искористе ту ситуацију да подижу цене.
"Неке државе су већ предузеле озбиљне мере да зауставе поскупљења. Постоји арсенал мера које се могу искористити, али је ствар процене креатора економске политике какве ће мере предузети", рекао је Стојановић.
Како је казао, када су у питању основни пољопривредни производи и оно што је предмет свакодневне куповине, постоје робне резерве из којих држава може да интервенише и повећа понуду на тржишту, а уз исту тражњу цене ће пасти.
Постоји, додао је, и либерализација извоза и увоза којима се такође може утицати на односе понуде и тражење и заустави раст цена.
"Наша држава може, као што је то Хрватска урадила, да се одрекне дела акциза и да контролише цену бензина, односно нафтних деривата, али наша држава то не чини. Не меша се уопште у дешавања на тржишту", истакао је Стојановић.
Додатни проблем код нас, казао је Стојановић, уколико упоређујемо цене са другим државама, што је доста производње и пружања услуге монополизовано.
"Имамо мали број учесника на тржишту, недовољну конкуренцију, договор између учесника на тржишту и слично. Имамо, рецимо, четири произвођача беле технике, а од тога су два директно повезана и практично три произвођача држе 70 одсто тржишта беле технике и диктирају цене", нагласио је Стојановић.
Према његовим речима, произвођачи се очигледно међусобно договарају тако да за неке производе цене идентичне у свим продавницама и зато је у Србији бела техника скупља него у Немачкој.
Према његовим речима, инфлација је по званичним подацима већ 6,5 процената годишње, али, додао је, сви у продавницама виде да је поскупљење још веће.
"Постоје и инфлациона очекивања, мада Народна банка каже да не постоје, али свако ко сада планира неку куповину он антиципира промене цена навише. То је додатни поремећај који може да даље утиче на повећање цена", изјавио је Стојановић за агенцију Бета.
Он је оценио да држава и Народна банка Србије не чине довољно да очувају стабилност општег нивоа цена, која је претпоставка и за макроекономску стабилност.
"Држава треба да нађе механизме из свог домена који ће да спрече даљи раст цена, односно почетак спирале која може да одведе и у двоцифрену инфлацију. Таква ситуација у привреди додатно дестабилизује и стабилне односе на тржишту и то је један зачарани круг из којег се тешко излази", нагласио је Стојановић.
Монтерна и фискална политика, казао је, треба да буду умрежене са циљем да се обузда раст цена и да се на тај начин утиче на животни стандар становништва који је због раста цена осетно смањен.
Куповна моћ становништва, додао је, и у стабилним условима је веома слаба.
"Истраживање је показало да је за куповину било која четири производа из области беле технике у Немачкој потребно 40 одсто плате, а у Србији су потребне четири просечне плате за куповину тих истих производа", изјавио је Стојановић.
Према његовим речима, са растом цена куповна моћ опада јер плате не прате раст цена и то је оно што је дуготрајно веома лоше за широке слојеве становништва.
"Инфлација има прогресију у средњем и у дугом року и што се раније обузда и систем врати у равнотежу, то је наравно боље", казао је Стојановић.
Он је истакао да је епидемија корона вируса произроковала нестабилност на тржишту скоро за све производе и многи гледају да искористе ту ситуацију да подижу цене.
"Неке државе су већ предузеле озбиљне мере да зауставе поскупљења. Постоји арсенал мера које се могу искористити, али је ствар процене креатора економске политике какве ће мере предузети", рекао је Стојановић.
Како је казао, када су у питању основни пољопривредни производи и оно што је предмет свакодневне куповине, постоје робне резерве из којих држава може да интервенише и повећа понуду на тржишту, а уз исту тражњу цене ће пасти.
Постоји, додао је, и либерализација извоза и увоза којима се такође може утицати на односе понуде и тражење и заустави раст цена.
"Наша држава може, као што је то Хрватска урадила, да се одрекне дела акциза и да контролише цену бензина, односно нафтних деривата, али наша држава то не чини. Не меша се уопште у дешавања на тржишту", истакао је Стојановић.
Додатни проблем код нас, казао је Стојановић, уколико упоређујемо цене са другим државама, што је доста производње и пружања услуге монополизовано.
"Имамо мали број учесника на тржишту, недовољну конкуренцију, договор између учесника на тржишту и слично. Имамо, рецимо, четири произвођача беле технике, а од тога су два директно повезана и практично три произвођача држе 70 одсто тржишта беле технике и диктирају цене", нагласио је Стојановић.
Према његовим речима, произвођачи се очигледно међусобно договарају тако да за неке производе цене идентичне у свим продавницама и зато је у Србији бела техника скупља него у Немачкој.
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
