Инфо

6. децембар 2021.6. дец 2021.
Бизнис и финансије: Поскупљење сировина и енергената угрожава ликвидност већине предузећа

Бизнис и финансије: Поскупљење сировина и енергената угрожава ликвидност већине предузећа

Поскупљење сировина и енергената, као и раст инфлације, негативно утичу на ликвидност већине предузећа, али има и оних којима оваква ситуација иде на руку, пише месечник "Бизнис и финансије".
По оцени професора Економског факултета у Београду Милојка Арсића од тога колико је учешће расхода за енергенте и сировине у трошковима предузећа, затим од дужине трајања периода високих цена, као и од могућности фирме да повећа цене сопствених производа и да на тај начин поскупљење инпута превали на купце зависи како ће која фирма проћи кроз актуелну ситуацију.


Он је истакао је да ће се утицај на ликвидност мерити и тиме да ли ће се цене енергената и сировина задржати на високом нивоу у дужем периоду, или је то повећање краткотрајно, у ком случају ће ефекат бити мањи.

"Раст цена енергената и сировина погађа нарочито предузећа која у производњи значајно троше те инпуте, а која не могу да повећају цене својих производа, као и предузећа која се након повећања цена сопствених производа суочавају са падом продаје, односно тражње", објаснио је Арсић, али и указао да постоји и друга група фирми - потенцијални "добитници".

Користи од раста цена, како је казао, могу имати предузећа која се баве производњом сировина, као што су произвођачи житарица, воћа и поврћа, затим произвођачи основних метала, попут бакра и гвожђа.

Он, међутим, упозорава да је потенцијална корист од раста цене у овој години смањена у случају оних пољопривредних производа који су имали велики пад приноса услед суше, док је раст цене енергената смањио корист произвођачима бакра и гвожђа.

Како "корист" с једне може бити умањена "изазовима" с друге стране приказује и на примеру дешавања у грађевинском сектору, у коме се бележи раст цена стамбеног и пословног простора.

"То је погодовало предузећима која су ангажована на грађевинским пословима, мада је раст цена њихових инпута – плата радника, метала, енергената – током ове године 'појео' велики део њиховог профита", рекао је Арсић.

Висока инфлација негативно утиче на укупну привреду и ако потраје у дужем периоду по процени Арсића врло вероватно да ће наступити стагфлација, односно стање у коме привредна активност стагнира, док инфлација остаје на високом нивоу.

С друге стране, напоменио је, проблеми на тржишту енергената, метала, чипова, у међународном саобраћају и други са којима се суочава домаћа али и глобална привреда не могу решити штампањем новца, или повећањем тражње кроз фискалну експанзију.

"Уколико се инфлација задржи на високом нивоу у дужем периоду, врло је вероватно да ће доћи до раста каматних стопа, а тиме и до раста трошкова пословања предузећа. Могући раст каматних стопа би негативно утицао на ликвидност, јер су дугови привреде током последњих неколико година значајно повећани", рекао је Арсић.

Координатор Мреже за пословну подршку Драгољуб Рајић оцењује да ће у наредне две до три године значајан број фирми имати проблеме са ликвидношћу.

То је, како је нагласио, последица комбинације наслеђених проблема и политике каква се водила од избијања пандемије до сада.

"Држава јесте помогла колико је могла кроз пакете подршке привреди, али проблем је у томе што је то помоћ у виду кредита", рекао је Рајић и истакао да у 20 од 27 земаља ЕУ фирме не морају ништа од онога што су добиле као помоћ током кризе да враћају држави.

Додао је да у Србији они који су се задужили да исплате зараде са порезима и доприносима током локдауна, и касније када су користили пакете помоћи Владе, сад то морају да враћају, што је још једно, додатно оптерећење пословања на актуелна поскупљења енергената, сировина и репроматеријала и раста трошкова логистике.

Рајић је подсетио да су само Србија и Хрватска решиле да подижу зараде у јавном сектору усред кризе, што је још један удар који се одразио на домаћу привреду, која се у исто време суочава са огромним недостатком радне снаге за једноставније грађевинске и "теренске" послове (попут возача), што је многе натерало да подигну плате, а са њима и трошкове свога пословања.

"Помогло је то што је Народна банка Србије спустила референтну каматну стопу на историјски минимум, али је све друго направило притисак, па једино што је фирмама преостало јесте да оду у банку и да се јефтино задуже", оценио је Рајић.

Навео да су те позајмице намењене сервисирању редовних трошкова пословања, што на дужи рок није одрживо.

"Задуживање како би се покрили оперативни трошкови пословања фирме на средњи рок уводи у хроничну неликвидност, а потом и у банкрот", упозорио је Рајић.

Извор: Бета

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa