Судар селектора великана

Уз све специфичности и дражи које доноси окршај Србије и Италије за све ватерполо и спортске сладокусце, посебну ноту даје и дуел два позата, призната и у групи најцењенијих светских тренера. У уторак, од 19 часова, на Градском базену следи нови дуел Дејана Савића и Алесандра Сандра Кампање.

Судар тактика два тренера је дуел младог и искуснијег стратега, а заједнички им је низ успеха, великих достигнућа и великих каријера започетих у базену и настављених покрај пливалишта. (Не)посредно тренерско знање су стицали кроз рад југословенске школе.

Сандро Кампања је рођен 1963. године на Сицилији. Током осамдесетих се наметнуо као један од најбољих играча изузетно квалитетне лиге и добио је прилику да наступи на Играма 1988. године, а потом је наступао за своју репрезентацију у Барселони 1992. године када је освојио олимпијско злато после победе над Шпанијом. Трнерски занат је почео да „пече“ од 1990. године стасавајући под тренерском палицом Ратка Рудића. Већ искусан био је Кампања важан део машинерије коју је створио Рудић и која је објединила олимпијску (1992), европску (1993) и светску (1994) титулу. Када је завршио активну играчку каријеру, постао је помоћник Рудићу, а потом је преузео селекторско место 2000. и само настави принцип рада кроз који је и сам прошао.

Три године је провео на месту селектора, да би се 2003. одлучио на нови изазов и прихвати позив Ватерполо савеза Грчке да преузме у том тренутку просечну репрезентацију. Пет година је провео на месту селектора и од селекције која није знала за неке успехе на најважнијим такмичењима створио тим вредан полуфонала на Светским првенствима у Барселони и Олимпијским играма у Атини, првом медаљом у Светској лиги 2004, а већ у Монтреалу 2005. освојио је и прву медаљу на Светским првенствима. Створио је базу на којој је изграђена сјајна генерација Грка које је сада олимпијски вицешампион.

Дејан Савић је постигао нешто што вероватно ниједан тренер није никада, нити ће успети. За свега десет година колико траје тренерска каријера, освојио је буквално све могуће трофеје, како клупске, тако и репрезентативне.

Рођен је 12 година после ривала на другој страни у уторак. Почео је као играч у партизану, играо у Барселони, Барселонети, Флоренцији, Про Реку, Синтезу и Црвеној Звезди до 2011. године. Освојио је све са репрезентацијама Југославије, СЦГ и Србије осим олимпијских игра које су као играчу остале недосањан сан.

Имао је 36 година када је дебитовао као тренер Црвене Звезде, а само 38 када је са том екипом постао шампион Европе, победник Купа и шампион Србије. Иако репрезентација није почела најбоље под његовим вођством, седмо место 2013. године на Светском првенству, заправо је започео стварање генерације непобедивих која је за свега три године, златом у Рио де Жанеиру заокружила апсолутно све трофеје без изузетка. Данас је власник два олимпијска злата, једне светске, три европске титуле, две светске лиге, једног светског купа.

У међусобним дуелима млађи тренер је успешнији. Први међусобни дуел у улози тренера догодио се у Бергаму, у завршници Светске лиге када је Савић предводио Србију до победе 15:11 против Италије и селектора Кампање.