Србија - Италија: Поштовање уз превише страсти

Уз велико међусобно поштовање и уважавање, дуели ватерполиста из Италије и Србије доносили су и дозу спорту својственог, али не баш правилима фер плеја предвиђеног понашања. У периоду када је лига Италије била без премца у Европи, током 90-их и првој деценији текућег века, велика већина наших репрезентативаца играла је у Италији, но у репрезентативних дуелима то се заборвљало.

Иако су играчи Италије и Србије делили "ватерполо хлеб" у истим клубовима, делећи добро и зло, у тренутку када ставе капице са именом државе на главу пријатељство се заборављало. Најсликовитије је однос у емисији на националној телевизији појаснио некадашњи репрезентативац Слободан Никић који је пред четвртфинале на Олимпијским играма у Рију 2016. године поручио саиграчима: "Дај да их добијемо, много ме нервирају", појашњавајући како су пред Игре две репрезентације имали спаринг тренинге где је атмосфера у базену била на нивоу финала великог такмичења.

У бројним "кошакањима" издвајају се две ситуације из периода дуела Италије и СР Југославије, односно Италије и Србије и Црне Горе.

Борба до крви

На Светском првенству у Перту (Аустралија) 1998. године, најјача група била је она у којој су били заједно: Мађарска, у том тренутку најбоља екипа на свету, европски првак, потом Италија, бранилац титуле и Југославија, вицешампион Европе, уз још једну слабију репрезентацију. Места у четвртфиналу било је само за две репрезентације. Мађарска је савладала оба тима и у последњем колу су Италија и Југославија одлучивали о другом месту. На клупама су се налазили великани Никола Стаменић и Ратко Рудић. Меч је био изједначен до самог краја. У финишу је играч Италије Сотони буквално покушап да нокаутира, данас нажалост покојног Душана Поповића, ондашњег репрезентативца "плавих". Уследило је искључење на четири минута (данас се тај тип прекршаја назива "бруталити"). Резултат је био 8:8 у том тренутку, а на крају је голом у псоледњој секунди Југославија победила 11:10. На крају је била трећа на Првенству, док је Италију послала у доигравање за девето место. Помоћник Рудића на клупи Италије био је садашњи селектор Кампања.

Историјске суспензије

Европски шампиони и јунаци, ватерполисти СЦГ предвођени Ненадом Манојловићем отпутовали су исто лето, 2003. године на Светско првенство у Барселону. У полуфиналу су се састали СЦГ и Италија. Одлично су почели наши репрезентативци, Италијани се вратили и онда су уследили инциденти. Кошкашње и замерке на рачун суђења, потом и напад на службено лице Александра Шапића узроковали су најдуже суспензије због провреде правила које је ватерполо памтио до тог тренутка.

Садашњи селектор Дејан Савић је искључен, као и Александар Шапић. Суспендовани су на шест, односно пуних девет месеци у свим ФИНА такмичењима, а искључен је уз нешто краћу казну и Денис Шефик. Италијани су се пласирали у финале, поражени су од Мађарске, но у сећању остаје полуфинале јер је четверац у последњим секундама морао да брани ондашњи репрезентативац, актуелни министар спорта Вања Удовичић.

Идентично као и у Перту, освојили смо треће место победивши Грчку у дуелу за бронзу.

Стојановић у репрезентацији

У понедељак ћемо писати о саставима који могу бити очекивани на Градском базену, али већ сада је извесно да ће међу учесницима бити и један ватерполиста "Шапца". Огњен Стојановић је добио позив селектора Савића да наступи у мечу првог кола Светске лиге.