Инфо

17. јануар 2022.17. јан 2022.
Александар Жунић (Фото: Глас Подриња)

Александар Жунић (Фото: Глас Подриња)

Александар Жунић фармацеут и гемолог о драгом камењу: Симбол лепоте и тест за душу

„Драгуљи предстaвљају ниво, моћ и културу једне земље. И престиж. Симболизују и њену економску и политичку моћ, углед. Није случајно што су неке од најбољих драгуља имале индијске махараџе, и руска краљевска породица Романови.“
Шапчанин Александар Жунић, ерудита је необичних интересовања и вештина. У професионалном смислу себе препознаје најпре у фармацији, за шта је „крив“ његов отац који је радио као технолог. Одувек је био окружен „великим, дебелим књигама из хемије и технологије“, које су оставиле дубок траг на његов професионални живот. Као дете имао је гаражу од које је направио лабораторију где је правио експерименте са ватрометом и фараонском змијом, а данас ради као фарамцеут у „Хемофарму“.

Фармација је његова је прва и највећа љубав, али се успут појавила и друга, такође велика, гемологија - наука о драгуљима. Када је, као младић, обилазио Природњачке музеје у Прагу и Лондону, „заљубио се“ у њиховe колекцијe драгуља. Пре десет година, у Антверпену, светском дијамантском центру, завршио је гемологију. По повратку из Краљевине Белгије, пријавио се на конкурс Министарства правде и добио статус судског вештака за драго камење.

Александар Жунић, Фото: "Глас Подриња"


ПРИЗНАЊА
На такмичењу USFCG Single Stone Competition у САД 2003. у мајсторској класи, Александар Жунић освојио је друго место у брушењу драгог камена и добио сребрну медаљу. Ове године у Лондону (Велика Британија), освојио је прво место на UKFCG Open Competition са својим сафиром.
Већ 10 година члан је највеће гемолошке организације на свету, Gemmological Association of Great Britain. Такође, члан је и америчке асоцијације CPAA за култивисане бисере.


Зашто је драго камење драго?
- Драго је зато што је лепо и ретко. Они најлепши су и најређи. Људско око је најосетљивије на таласну дужину од 550 нанометара, а то је таласна дужина идеалне боје смарагда. Ако узмемо два ласера, црвени и зелени, исте снаге, нама се субјективно чини да је зелени бар десет пута јачи зато што је људско око осетљивије на ту боју. Рубин има флуоресцентну, вибрантну црвену боју. У новије време се говори о томе да не постоји подела на драго и полудраго камење, што није истина.

Које карактеристике треба да има камен да би био драги?
- Драги камен би био камен пречника 6,5 милиметара који кошта преко 20.000 евра. То је цена дијаманта данас. Многе врсте ,,полудрагог’’ камења, као што је александрит, или параиба турмалин из Бразила, скупље су од дијаманта. Они коштају око 30.000 долара по карату. Велику петорку драгуљарства чине дијамант, смарагд, сафир, рубин и бисер. Интересантно је да је бисер једини драгуљ на планети који се не обрађује, чак би га обрада и оштетила. Он се само евентуално пробуши и ниже у ниске.

Зашто су толико скупи?
- Зато што су ретки и зато што је драго камење природа направила, или Бог, како ко верује, као симбол лепоте и вечности, али и као тест за људску похлепу. Постоји и друга страна приче. Многи ратови су вођени због одређених драгуља и данас се воде спорови око драгуља који су из далеког света пренети у неку другу земљу.

МАЛИ ДРАГУЉИ НИСУ СКУПИ
„Код нас доминира синтетичко драго камење. То су кубични циркон и синтетички драгуљи. Наш народ има предубеђење да је драго камење екстремно скупо и да му није доступно. Када оду код златара, људи виде да могу да купе мале брилијанте од 5 до 7 евра које им уграде у накит који већ поседују. То уопште нису недостижне цифре. Они не купују дијамант од 70 карата, него мале брилијанте од милиметар, два, који су изузетно лепи, а нису скупи.


Фото: "Глас Подриња"


Скупи су зато што су ретки и зато што је драго камење природа направила, или Бог, како ко верује, као симбол лепоте и вечности, али и као тест за људску похлепу


Шта подразумева твој посао?
- Мој посао је да најпре идентификујем драги камен као материјал, да проценим боју, чистоћу, квалитет обраде и на крају, што је најважније и најтеже, одакле је пореклом. Узмимо за пример два иста смарагда, један из Колумбије, други из Замбије. Овај први три пута више кошта зато што су историјски колумбијски смарагди на цени. Потпуно су исти, али само зато што колумбијски, добијају на цени. Исто то важи за рубин из Бурме. Постоје изузетни рубини у Мозамбику, идентични онима из Бурме, али бурмански камен три пута више кошта. Историјски и зато што се налазе у краљевском накиту Краљевине Југославије, Царске Русије и Уједињеног Краљевства.

У Белгији си научио и технику брушења дијаманата?
- Када сам био у Антверпену, у јеврејској четврти сам научио да брусим дијаманте за које се користе посебне машине и алати. Сам поступак брушења не увећава цену драгуља, као што већина људи мисли. Време када смо поглавици могли да дамо огледалце, а да заузврат добијемо смарагд величине песнице далеко је иза нас. Данас поглавице имају ајфон и знају савршено цене у метрополама широм света. За сиров дијамант од око 3 карата, брусач добије 75 долара по карату. То је 225 долара за поступак добијања једнокаратног брилијанта. Такав камен, пречника 6,5 милиметара, кошта 22.500 долара, ако је идеалног квалитета. Људи овде, али и у свету, мисле како се негде купи јефтино сирови камен, избруси и много заради, што није тачно. То је посао где је стриктно одређено коме који део зараде припада. То је непромењиво и диктира га Индустрија. За дијаманте нема уговора, само стисак руке, они путују светом у џеповима и мењају власнике, окружени дискретним трансакцијама.Чак и у економском рату великих сила једино за дијаманте нема санкција.То је специјални производ уз договор целог света.

Сашин сафир,
победник у Лондону 2021.


Путовања иду „руку под руку“ са драгим камењем?
- Одувек сам волео да путујем. Моја велика љубав је Индокина...Тајланд, Бурма, Камбоџа, Вијетнам плус Шри Ланка, Филипини.. Претпрошле године сам био на Филипинима. Некако то увек спојим са дестинацијама где постоји производња драгог камења.Филипини су једни од највећих произвођача бисера на планети, изузетно квалитетних и скупих, и ја то волим да видим уживо и да нешто научим на лицу места. Када ме позову као судског вештака, користим и та искуства. Када стигнем, брусим синтетичко камење, али не увек, зато што је гемологија заснована на систему елиминације. Прва ствар кад се процењује драги камен је да ли је природни, или је направљен синтезом. Људи обично не разликују природни дијамант, синтетички и имитацију дијаманта.

Како да разликујемо прави од лажног дијаманта?
- Имитација наравно није дијамант, али синтетички јесте и по хемијском саставу и на изглед потпуно одговара природном камену. Повучемо оловком линију на папиру и поставимо брилијант на папир наопачке да му шпиц буде на горе. Ако се линија види кроз камен то није дијамант. А ако се линија не види, велика је шанса да је то дијамант, али то мора да потврди стручњак.

ДИЈАМАНТИ ВИШЕ НИСУ КРВАВИ
Све земље произвођачи дијаманата чланови су Kimberley Process Civil Society Coalition. То удружење подразумева да сирови дијаманти иду у Индију на брушење, или, ако су већи и квалитетнији у Антверпен, у Њујорк, Тел Авив, да имају сертификат о начину на који су произведени, да су рударени под хуманим условима. То је урађено зато што данас у Сијера Леону живи 37.000 људи са ампутираном једном, или обе руке које су им као деци одсекли на пању мачетом у рату за крваве дијаманте. То је био рат племена, а деци су секли руке да не би могли да копају дијаманте.И свет је то схватио као обавезу и преузео на себе да се томе стане на пут. Компанија Де Бирс која је држала монопол над производњом дијаманата, како сирових, тако и брушених, управо је међу првима отворила онлајн портал у Америци, где продаје синтетичке дијаманте. Њихово знање је највеће, а њихова цена најнижа. За 900 долара продају једнокаратни дијамант који је већ уграђен у накит.
Стасала је нова генерација еколошке омлади,не која не конзумира производе направљене уз патњу људи или животиња.Уз модерне технологије, данас се све брзо сазна па и начин на који је нешто произведено.Иако традиционална, индустрија драгуља чини све да се укључи у модерна времена.


Да ли је драги камен случајност природе?
- Јесте. Потребно је да се у природи стекну одређени услови да би се искристализовао. У њему постоје нечистоће, течност, гас, чврсти материјали из времена када је настао. Драги камен је за науку фотографија једног тренутка историје. Оно што се затекло у кристалу драгуља пре 2 милиона година може да се анализира и да се сазна састав земљине коре, унутрашњости, или атмосфере. Брушење не може да поправи чистоћу драгог камена. Он мора да буде чист у старту, брушењем само добије облик којим може да утиче на боју, да буде светлији или тамнији. Јако је важно код драгог камена да се води рачуна како ће се окренути кад се бруси зато што у различитим смеровима имају различите боје.

„Сада се јавља нова генерација младих која жели за венчање прстен од дијаманта али не желе да тај камен буде под теретом принудног рада, крвавног рата у Сијер Леонеу који је био... итд. За вештачки камен су сигурни да је направљен под фер плеј условима и тиме задовоље своју жељу. Нажалост и данас има спорадичних случајева у појединим земљама да децу туку кундацима да раде по 18 сати дневно у блaтњавој води да траже дијаманте да би добили 1 или 2 долара дневно. Не знам ко би такав камен желео да носи на руци.“


Каквог је квалитета драго камење на Церу?
- Аквамарин, који се налази на Церу, лошег је квалитета. Он јесте плаве боје, али није прозиран, што је основни захтев. Двадесет година сам ишао на Цер са екипама из Београда и Новог Сада, налазио га, али то није камен траженог квалитета. На Церу има и црвеног граната, који је јефтинији камен. Аквамарин је у принципу скуп, али онај из Бразила и Вијетнама. Аквамарин из Бразила, који је тамноплаве боје, кошта 1.000 долара по граму. Драгуљи се мере у каратима, то нема везе са каратима злата, за драго камење карат је маса од 200 милиграма, што је петина грама. Семе од рогача (carob seed) је тешко тачно један карат и реч карат води порекло од енглеског назива за рогач.

Да кажемо нешто о бисерима?
- Постоји много врста драгогог камења разних боја, али у принципу су подељени на три категорије. Прва су дијаманти, они су категорија за себе, у другу спада обојено драго камење, (а ту се налазе и безбојни драгуљи) и трећа група су бисери, који су органског порекла. Бисери могу да буду природни и култивисани. Култивисани су направљени уз помоћ људске руке. Мит је да у шкољку упадне зрнце песка и да око тога настане бисер. То је биолошки немогуће. Када се то догоди, ако шкољка не успе да га избаци, она угине. Истина је да се одвоји мекано парче ткива шкољке, или њене љуштуре, и око тога настаје бисер. Постоји дефект у ткиву који шкољка облаже слојевима калцијум карбоната и конхиолина да би се заштитила.

Значи, бисер је плод дефекта ткива шкољке?
- Јесте. Пошто је човек то открио, онда се узимају парчићи ткива шкољке или лоптице од љуштуре које се убацују у шкољку и, у року од две до пет година, она формира наносе и направи бисер. Природни бисери су екстремно скупи. Један од најпознатијих је Ла Перегрина, коју је открио један роб у Панами 1513. за који је добио своју слободу. Тај бисер је променио неколико краљевских породица и 1969. Ричард Бартон га је купио за 37.000 долара. Картије је за њега направио специјалну огрлицу у којој виси на средини као привезак.У складу са тестаментом Елизабет Тејлор, 2011. Ла Перегрина је продата на аукцији анонимном купцу за 11 милиона долара.

La Peregrina најпознатији бисер на свету, који је Ричард Бартон купио за 37.000 долара. На аукцији 2011. продат је за 11 милиона долара


Постоје различити бисери?
- Најбољи бисери изгледају као да су од метала, бели са ружичастим одсјајем. То је за тржиште Европе и Америке. Азијске жене носе жуте бисере, који су такође скупи. Тахити бисери које ми зовемо црни, заправо су тамносиви са дугиним бојама по површини. Индокина и Јапан су највећи прозвођачи. Постоје морски и речни бисери, има много категорија. Код бисера је најважније да буде округао. Постоји тест мерења са инструментом пречника бисера у разним правцима, али и традиционални тест са косом даском. Бисер се пусти низ дрвену даску дужине једног метра. Ако слети у правој линији, онда је апсолутно округао. Ако скрене, јајаст је и то му обара цену.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa