Недељне информативне новине, познате по скраћеници НИН данас славе 87. рођендан. Први број недељника пред јавност је изашао 26. јануара 1935. године у ондашњој престоници Краљевине Југославије.
Први број листа "НИН", 26.01.1935 (фото: сајт листа НИН)
Појавиле су се као модерне новине тог периода. Како наводи лист, покренула га је група београдских новинара и интелектуалаца леве оријентације чије су језгро чинили др Војислав Вучковић, композитор и Света Поповић, новинар, као власници и главни уредници, а Веселин Маслеша, Јован Поповић и др Отон Крстановић као уредници. Били су то у ствари комунисти, који су настојали да у свом јавном деловању буду независни и који су, управо због тога, имали проблема и са својом партијом.
Први број је коштао 2 динара, три почетна слова речи у називу била су зелена, а на насловној страни обрађене су аналитички две међународно важне теме које су допринеле скором извијању Другог светског рата. Писало се о последицама Сарског плебисцита где су се становнции области Сар определили за припајање Немачкој пре нењго припајање Француској, односно останак под контролом Друштва народа, а друга тема је био рат у Абисинији, данашњој Етиопији, који је показао агресивне тежње Италије предвођене Мусолинијем.
Излазио је до августа исте године када је забрањен и није се појављивао све до јануара 1951. године. Остао је признат и популаран лист кроз читаву историју, често „трн у оку“ власти. Убрзо је промењен изглед листа, постао је сличан садашњем, а до 1995. године је део издавачке куће „Политика“. Бројни познати новинарио су стасавали у Недељним информативним новинама: Веселин Маслеша, Кун Андрејевић, Љуба Поповић, Богдан Тирнанић, Александар Тијанић, Најдан Пашић...
После штрајка 1992. године, НИН фунцкионише самостално. Актуелни главни и одговорни уредник је Милан Ћулибрк.
Награда за роман године
НИН је организатор најдуговечнијег избора у области књижевности у Србији, реч је о престижном избору за роман године. Ове године је проглашен 68. добитник (у овом случају добитница) Нинове награде.