Дан града Шапца (22. април)

Последњи војник Османске империје напустио је шабачку тврђаву 22. априла 1867. године и тог дана, први пут после три и по века српски барјак се завијорио на зидинама овог здања.

Турски војници су напустили Шабац по наредби султана Абдул Азиса I првог који након посете српског владра Кнеза Михаила издао Ферман (10. април) да се управа над утврђењима Шабац, Београд, Смедерево и Кладово уступа Кнезу и српској војсци под условом да се уз српску вије и српска застава. Указ је прочитан на Калемегдану 18. априла уз свечаност, а 6. маја 1867. последњи турски војник је напустио Србију.

У преподневним часовима 22. априла кључеве града Шапца примио је Лазар Цукић, пешадијски капетан. С војском је умарширао у тврђаву, док су Османлије преко реке отпловили у једном правцу.

Шапчанин Коста Тодоровић је био тумач приликом предаје Града, а у његовом дому је приређен и пријем за девет конзула.

Преносимо део сећања Боре Антонића потомка Стевана Недељковића, војника у време предаје Града.

Мој деда по мајци, Стеван Недељковић, кафеџија, био је војник у време предаје градова. На месту где се завршава садашња улица Владе Јовановића, а где су сада три нове зграде, био је простор где је била смештена војска. Када је дошло време предаје градова, та десетина војника, или колико их је било, дошли су на Стари град и придружили се осталој војсци која је дошла из Београда. Војска је била постројена око врата на Старом граду, а командант је почео преговоре са предводником турске војске. Тада је изашла и турска војска и постројила се насупрот нашој, а потом су се конандати састали и обавили посао око предаје Града. (Међуопштински историјски архив Шабац, мемоарска грађа)

У мемоарској грађи Међуопштинског историјског архива у Шапцу чува се сећање Воје Павловића Кикића забележено 1965. године.

О томе сам највише слушао од свог једног тече. Турци су имали своју војну посаду у Старом граду на Сави, ту су се налазили њихови топови. Приликом исељавања по Турке су дошле галије које су их одвезле низ Саву. Турски топови су пребачени на место звано Топана и од њих је формирана артиљерија која се налазила на том месту, у шупама направљеним за смештај топова. Чим су Турци изашли из града, Шапчани су навалили на турски део вароши, порушили све куће и зграде, а материјал развукли. Тако је од тог материјала, од порушеног дела турске вароши подигнут онај део града који се налази око садашње болнице. Из града су тада отишли, сви Турци, остали су само турски Цигани који су се касније населили на Камичку. Касније су поједини Турци долазили у Шабац и Србију и продавали своја имања. Ја сам видео неколико тапија оверених у магистрату. (Међуопштински историјски архив Шабац, мемоарска грађа, 581)

Од 2015. године 22. април се обележава и као Дан града.