Инфо

13. мај 2022.13. мај 2022.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Ивана захваљујући доктору Саши добила другу шансу

“Ивана је само пала. Пришла сам да је подигнем, али није реаговала” прича Александра, Иванина сестра “Девојка је практично била мртва. Широке нереактивне зенице, није дисала, није имала пулс. Изнели смо је из кола и почео сам реанимацију” наводи др Александар Живановић
Живот понекад пише драме, а некада и склапа коцкице како ни најмаштовитији филмски сценаристи не би могли. Први мај, дан за одмор, дружење, роштиљ... и један тренутак у том дану када је двадесет трогодишњу Ивану издало срце, а др Саша баш тада пролазио туда. Лекарска стручност, пожртвованост, али и невероватан стицај околности заслужни су што је Ивана данас жива.

-Изашле смо да прошетамо Ивана, наша мајка и ја са децом. Испред првог дворишта Ивана је само пала. Пришла сам да је подигнем, али није реаговала. Мењала је боје огромном брзином. Отишла сам до куће да одведем децу и успут звала хитну помоћ. Када сам се вратила видела сам да је Сале поред ње, присећа се Александра Миловановић, сестра Иване Радић из Табановића, која је прошле недеље, услед срчаног застоја доживела клиничку смрт.

Ивана Радић, Фото: "Глас Подриња"


Др Александар Живановић, за пријатеље и познанике Саша, специјализан интерне медицине Опште болнице “Др Лаза К. Лазаревић” био је у граду код девојке. Требали су у 17.00 часова да буду код његових родитеља у Табановићу, где би спремали роштиљ. Судбина је уплела прсте и каснилу су, таман толико да стигну у правом тренутку.

-Уобичајено смо каснили са поласком, а затим сам ја одлучио да оперем аутомобил. Прва перионица није радила, отишли смо у другу, а онда је мој брат звао да понесем лепиње... Негде на почетку Табановића видели смо гужву, неки људи су се држали за главу. Моја девојка је видела дечји аутић и помислила да је детету потребна помоћ. Почео сам да заустављам ауто и видео да поред ограде лежи девојка. Док сам стигао већ су почели да је уносе у ауто. Неко ме је препознао и рекао да ме пусте до ње. Девојка је практично била мртва. Широке нереактивне зенице, није дисала, није имала пулс. Изнели смо је из кола и почео сам реанимацију, односно ручну масажу срца, објашњава др Саша који је иначе тих дана био и на одмору.

Први пут је овај захват радио сам, ван амбулантних услова. Због тежине, увек се смењују лекари и техничари. Међутим, никога другог није било, као ни времена за размишљање. Радио је оно за шта се школовао, како је најбоље знао и умео.

-Нисам престајао са масажом. Умор нисам осећао. Не могу да проценим, али мислим да је трајало десетак минута. Први пут је удахнула дубоко. Уследила је кратка пауза, а онда је почела спонтано да дише, али није долазила свести. Убрзо је стигла и хитна помоћ, каже Саша.

Александри је и даље у мислима слика када је Иванин стомак почео да се подиже са првим удахом ваздуха. Не проналази адекватне речи којима би исказала захвалност Саши за спашен живот сестре.

-Није одустајао ни у једном тренутку. Ивана није давала знаке живота, али он се борио као за неког свог. Изгледало је као вечност. Много људи се створило око њега, аутомобили су се заустављали, нудили помоћ. Радио је у таквим условима, поред тога и ван амбуланте. Није имао ништа сем знања и жеље да помогне. Морам да нагласим да је и хитна помоћ стигла изузетно брзо. Лекари на ургентном пријему су трчали. То сам виђала само у филмовима. Сви су се толико борили за њу. Сада је на интерном одељењу и тамо има краљевски третман, истиче Александра.

Александра Миловановић, Фото: "Глас Подриња"


Да Саша није наишао у правом тренутку Ивана би имала минималне шансе, јер је масажа срца у првим минутима кључна. Мозак би остао без кисеоника и био неповртано оштећен. Масажом срца имитира се његов рад и мозак на тај начин добија кисеоник.

-Око мене је била гужва, што ми је у појединим моментима и сметало, али нисам видео никог сем ње. Искрено, после свега што сам видео на послу нисам очекивао позитиван исход. Тек када сам дошао кући схватио сам шта се десило и онда, као лекар, почео да анализирам шта је могло да доведе до срчаног застоја. Сада је најважније да Ивана што пре оде на операцију. То није велики захват и омогућио би да она више нема аритмије, објашњава Саша.

Ивана је дошла свести тек након пар сати у болнци, а тамо се и даље налази. Од детињства је имала аритмије и пре више од две године је требала да оперише срце у Београду, на Дедињу. Међутим, корона је све зауставила.

-Саша следећи пут неће бити ту, тога смо свесни. Због тога је неопходно да се операција уради што пре. Ивана је дете са сметњама у развоју. Увек је огромна пажња била усмерена на њу. Ако би јој се срце узлупало увек би рекла, или бисмо приметили по њој. Никада није имала већих проблема. Тог дана је све било нормално. Играла се са мојом старијом ћерком, певале су, наводи Александра.

Иако из истог села, Саша и Ивана се нису познавали, док се са Александром, са којом је ближи по годинама, знао “из виђења”.

-Нисам успела тада ни да му се захвалим што је спасао живот моје сестре. Следећег дана сам нашла фиксни број телефона, али ми се нико није јавио. Пронашла сам га на друштвеним мрежама и, иако није примерено на такав начин, захвалила му се поруком. Рекао је да је то његов позив и да не треба да се захваљујем. Ипак, то што је он урадио превазилази посао. Распитивао се за Ивану сваког дана, а када се вратио са одмора на посао у болницу, одмах је отишао да је посети, наводи Александра.

За догађај се брзо прочуло, па су се Радићима јављали стари пријатељи и рођаци које нису чули годинама.

-Ивана је од увек изузетно вољена, како у породици, тако и док је ишла у школу. Увек је била прихваћена од свих. Сада нам је дата друга шанса и можда из овога буде нешто позитивно, а то је да дође на ред за операцију раније, каже Александра.

Др Александар Живановић почео је да ради 1. априла 2015. године у служби хитне помоћи у Шапцу. Од 2018. је радио на ургентном пријему, а годину дана касније прелази на интерно одељење и 2020. године добија специјализацију из интерне медицине. Специјализација траје пет година. Жеља му је да субспецијализира кардиологију и нада се да ће нова болница имати и ангио салу која би помогла у спасавању много живота.


Сашу су прво позвале колеге из хитне да му одају признање, а потом и колегиница из коронарне јединице др Мира Павловић која му је рекла да је Ивана жива захваљујући њему.

Када смо чули за овај догађај потражили смо доктора Сашу како бисмо чули његову страну приче. Нисмо били оптимистични по питању тога да ће и Иванина породица желети да говори о овако осетљивој и за њих трауматичној теми. Међутим, они су оберучке прихватили да разговарају са нама, одушљевљени идејом да сви чују за подвиг младог шабачког лекара.

Ивана и њена породица су добили другу шансу, а надамо се да ће ова прича доћи и до Београда и да ће јој бити омогућено да што пре оде на операцију како би ова прича имала коначан срећан крај.

Најновији број

23. јун 2022.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa