Инфо

15. мај 2022.15. мај 2022.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

ВЕРА ЛАЗАРЕВИЋ ИЗ ШАПЦА

Читала „помиловање“ и постала спикерка

Запажен наступ у рецитовању песме Десанке Максимовић кандидовао је за микрофон Радио Шапца. Одлучио је радиофоничан глас. Водитељка разних естрадних манифестација. „Одлетела“ преко „велике баре“ и у српском радију „Тамо далеко“ у Чикагу свила гнездо. Данас у пензији, а Шабац остаје град њене младости у који радо долази
Заносна плавуша. Одлучна и храбра. Пуна ведрине и оптимизма. Одувек је зрачила посебним унутрашњим сјајем. Многима је будила наду. Неки су то схватили као изазов и нису му одолели, да би тек касније схватили како немају предиспозиције да је прате. Нажалост, обично је то бивало касно, а живот није могао да чека.

Вера Лазаревић, Шапчанка која поносно истиче да јој је град првог клавира и много тога првог, што му је подарио Јеврем Обреновић, град њене младости.

Сасвим случајно је стала пред микрофон Радио Шапца 1973. године, после једног рецитала под називом „Тражим помиловање“, одржаног те године у Шабачком позоришту. Вера је тада била ученица средње економске школе у Шапцу, која је рецитал и припремила.

ВРЕМЕПЛОВ У „ВРЕМЕПЛОВУ“
Најљубазније је прихватила наш предлог за разговор у посластичарници „Времеплов“, шабачког хотела „Слобода“.

-Била сам члан рецитаторске и драмске секције у школи. Запазили су мој глас и позвали ме на тест у студио Радио Шапца, који је тада био у експанзији, каже Вера сећајући се лепих коментара на њен наступ, прво разредног Бошка Ђукановића, а потом и једног од будућих колега Слободана Ћурчића.
Не дуго у граду је срела новинара Живорада Степандића који је слушајући њен радиофоничан глас, одмах препоручио да дође на тест у студио Радио Шапца. Тако је све кренуло, а њен деби за микрофоном Радио Шапца слушали су с доста пажње тадашњи чланови ове информативне куће Јован Радосављевић и Томислав Јеротић.

Дилеме није било. После читања одговарајућег текста и провере комисије у Београду примили су је у радни однос, на место спикера Радио Шапца 1973. године.

-Није нас било много, а послу смо приступали с доста ентузијазма. Помагали смо једни другима. Остајали смо до када је то било потребно и независно од радног времена. Знали смо овде да дочекујемо и Нову годину. Живели смо као фамилија, а ја бих поред Бране, Донке поменула и Слободанку Васић који су, бар у мом сектору (спикери), поред осталих дали значајан инпулс Радио Шапцу, наставља своју исповест Вера помињући лепа дружења и пријатељства остварена у Карађорђевој 17, где је ступила на посао.

Америка у целини пружа велике шансе. Овде је доста тога уређено, али моје срце је у Србији. Шабац је град моје младости у који се увек радо враћам. Долазим бар два пута годишње


Њен глас чуо се на далеко и као да је постао заштитни знак Радио Шапца. Из тог периода посебно истиче емисију Поздрави и жеље слушалаца. Колегијалност и оданост послу је налагала да остану у студију до последње жеље. Добијали су доста писама слушалаца које су помно пратили.

У овом погледу ништа није било другачије и када су прешли у просторије Зеленог венца и најпосле у нове у шабачком насељу „ Бенска бара“, где су услови били много бољи.

Дуго се ангажовала и око вођења разних естрадних манифестација које је организовао Радио Шабац. Ради се о: „Распеваној јесени“, „Хит паради“, шабачким чивијадама...

-Стално смо путовали. „Прошпартали“ смо тадашњу „Југу“ уздуж и попреко, не знам колико километара од Вардара до Триглава. Из тог периода остала су сјајна познанства са врсним извођачима. Са некима од њих сам и данас у контакту. Без обзира на друге понуде остала сам верна радију где сам учинила прве кораке, додаје Вера помињући многе личности из јавног живота који су у свом послу оставили значајан траг.( Стева Жигон, Душко Јакшић, Миле Богдановић, Славко Перовић... ).

АМЕРИЧКИ САН
Пре одлуке да оде у Америку Вера се наслушала фанстатичних прича о овој земљи која многима пружа шансе да остваре своје снове али никоме не гарантује да ће у томе успети. Тако је уосталом записала и у свом уставу. Наравно, у том највишем правном акту није назначила цену за све то што пружа.
Вери се поново сасвим случајно указала прилика за лет преко „велике баре“ и она је није пропустила.
-Све је било у режији колеге Гордана Цветковића. Његов школски друг Петар Јовановић позвао ме да будем спикер у његовом радију „Тамо далеко“ у Чикагу. Све је обезбедио и ја сам децембра 1994. године напустила Шабац. Сећам се сјајног испраћаја који су ми колеге на челу са Бранком Јелићем и Велимиром Милошевићем приредили, истиче Вера.

Тамо далеко у једном дану Верин чаробни глас слушало је између 350.000 и 400.000 људи. Српски радио „Тамо далеко“имао је доста слушалаца. Емитовали су вести, долазили су гости у студио, било је различитих емисија...а Вера алфа и омега за све. Тих година у Чикагу је емитован програм и другог српског радија „Носталгија“, али он није имао ни приближно слушалаца као „Тамо далеко“.

-Не могу да кажем да нисам успела. Америка у целини пружа велике шансе. Овде је доста тога уређено, али моје срце је у Србији. Шабац је град моје младости у који се увек радо враћам. Долазим бар два пута годишње. Имала сам прилику и пропутовала доста, видела сјај, богатство. Америка пружа доста могућности, али из ове перспективе младим људима бих рекла да је најлепше у својој земљи. Зато поручујем да у Србији треба остати. Најлепше је бити са својим народом, закључује Вера.

Данас, као пензионер, скрасила се у Америчкој држави Индијана, готово на граници са државом Илиноис, недалеко од Чикага. Ту има кућу, а у Шабац долази бар два пута годишње.

Не држи је дуго једно место, а путовање је по свему судећи њена опсесија, које је пренела и на ћерку Драгану. Она са мужем (пилот) одлази у велику америчку базу на Пацифику.

Вера намерава да и даље долази у Шабац, без обзира што су се њени сарадници на послу, али и други пријатељи проредили. На крају потенцира да је град крај Саве, град њене младости.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa