22. мај 2022.22. мај 2022.
ЗЗЈЗ Шабац
Данас је Међународни дан биолошке разноврсности
Међународни дан биодиверзитета који се обележава 22. маја широм света, установиле су Уједињене нације као дан када се најшира светска јавност подсећа на угроженост разноврсности живог света на планети и значаја њеног очувања.
С обзиром на важност образовања јавности и свести о овом питању, УН су одлучиле да обележавају
Међународни дан биолошке разноврсности сваке године Конвенцијом о биодиверзитету која је усвојена 1992. године на конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју („Земаљски самит у Рију”) а ступила на снагу 29. децембра 1993. године, установљен је једини међународни инструмент
који у целости обухвата биолошку разноврсност и обухвата очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење њених компоненти и праведну и једнаку расподелу добробити које произилазе из коришћења генетичких ресурса.
Депозитар Конвенције и свих протокола је Генерални секретар Уједињених нација. Република Србија је ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности 03.01.2002. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ”, број 11/01 – међународни уговори).
Слоган овогодишње кампање носи назив: „Изградња заједничке будућности за све животе“.Слоган је изабран са циљем да настави подршку глобалном оквиру за биодиверзитет после 2020. који ће бити усвојен на предстојећој Конференцији УН о биодиверзитету.
Када биодиверзитет има проблем, човечанство има проблем. Биолошка разноликост се често схвата у смислу широког спектра биљака, животиња и микроорганизама, али такође укључује генетске разлике унутар сваке врсте — на пример, између сорти усева и раса стоке — и разноликости екосистема (језера, шуме, пустиње, пољопривредни пејзажи) који су домаћини више врста интеракција међу својим члановима (људи, биљке, животиње). Ресурси биолошке разноврсности су стубови на којима градимо
цивилизације. Риба обезбеђује 20 одсто животињских протеина за око 3 милијарде људи. Више од 80 одсто људске исхране обезбеђују биљке. Чак 80 посто људи који живе у руралним подручјима у земљама у развоју ослања се на традиционалне биљне лекове за основну здравствену заштиту.
Губитак биодиверзитета угрожава све, укључујући и наше здравље. Доказано је да губитак биодиверзитета може проширити зоонозе – болести које се преносе са животиња на људе – док, с друге стране, ако сачувамо биодиверзитет нетакнут, он нуди одличне алате за борбу против пандемија попут оних које изазивају коронавируси. Иако се све више признаје да је биолошка разноликост глобално богатство од огромне вредности за будуће генерације, број врста се значајно смањује одређеним људским активностима.
Да ли сте знали?
-Тренутни негативни трендови у биодиверзитету и екосистемима ће поткопати
напредак ка 80% процењених циљева одрживог развоја.
-Три четвртине животне средине на копну и око 66% морског окружења су значајно
измењене људским деловањем.
– 1 милион животињских и биљних врста сада је угрожено изумирањем.
С обзиром на важност образовања јавности и свести о овом питању, УН су одлучиле да обележавају
Међународни дан биолошке разноврсности сваке године Конвенцијом о биодиверзитету која је усвојена 1992. године на конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју („Земаљски самит у Рију”) а ступила на снагу 29. децембра 1993. године, установљен је једини међународни инструмент
који у целости обухвата биолошку разноврсност и обухвата очување биолошке разноврсности, одрживо коришћење њених компоненти и праведну и једнаку расподелу добробити које произилазе из коришћења генетичких ресурса.
Депозитар Конвенције и свих протокола је Генерални секретар Уједињених нација. Република Србија је ратификовала Конвенцију о биолошкој разноврсности 03.01.2002. године Законом о потврђивању Конвенције о биолошкој разноврсности („Службени гласник СРЈ”, број 11/01 – међународни уговори).
Слоган овогодишње кампање носи назив: „Изградња заједничке будућности за све животе“.Слоган је изабран са циљем да настави подршку глобалном оквиру за биодиверзитет после 2020. који ће бити усвојен на предстојећој Конференцији УН о биодиверзитету.
Када биодиверзитет има проблем, човечанство има проблем. Биолошка разноликост се често схвата у смислу широког спектра биљака, животиња и микроорганизама, али такође укључује генетске разлике унутар сваке врсте — на пример, између сорти усева и раса стоке — и разноликости екосистема (језера, шуме, пустиње, пољопривредни пејзажи) који су домаћини више врста интеракција међу својим члановима (људи, биљке, животиње). Ресурси биолошке разноврсности су стубови на којима градимо
цивилизације. Риба обезбеђује 20 одсто животињских протеина за око 3 милијарде људи. Више од 80 одсто људске исхране обезбеђују биљке. Чак 80 посто људи који живе у руралним подручјима у земљама у развоју ослања се на традиционалне биљне лекове за основну здравствену заштиту.
Губитак биодиверзитета угрожава све, укључујући и наше здравље. Доказано је да губитак биодиверзитета може проширити зоонозе – болести које се преносе са животиња на људе – док, с друге стране, ако сачувамо биодиверзитет нетакнут, он нуди одличне алате за борбу против пандемија попут оних које изазивају коронавируси. Иако се све више признаје да је биолошка разноликост глобално богатство од огромне вредности за будуће генерације, број врста се значајно смањује одређеним људским активностима.
Да ли сте знали?
-Тренутни негативни трендови у биодиверзитету и екосистемима ће поткопати
напредак ка 80% процењених циљева одрживог развоја.
-Три четвртине животне средине на копну и око 66% морског окружења су значајно
измењене људским деловањем.
– 1 милион животињских и биљних врста сада је угрожено изумирањем.
ЗЗЈЗ Шабац
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
