22. јун 2022.22. јун 2022.
Фото: Глас Подриња
ГДЕ СУ И ШТА САДА РАДЕ АКТЕРИ ФЕЉТОНА „УСПЕШНИ ШАПЧАНИ“
Др Горан Гогић: срећан човек
Имам унутрашњи мир, који нисам постигао никаквим медитацијама ни молитвама, него сам живео оно што ме је у датом тренутку чинило срећним и у потпуности се предавао томе, без обзира да ли је у питању решавање математичког задатка, или трчање на Сави
Причу о др Горану Гогићу објавили смо у оквиру фељтона о успешним Шапчанима коју смо насловили „Живот има предност“. Ових дана затичемо га у родном граду где пуни батерије.
Први део: Подсећања
На такмичења из математике кренуо је у петом разреду, а већ у седмом освојио прву награду на Републичком, потом и на Савезном такмичењу. У „Зеленој“ школи, одлучио је, на предлог проф. Радојице Пејовића, да „прескочи” трећи и четврти разред и упише факултет после другог. Пријемни испит на на ПМФ-у положио је са непуних седамнаест година, дипломирао са непуних двадесет, као најмлађи свршени студент у историји Београдског универзитета. Тај податак му је и данас важна референца у биографији зато што сведочи човека који је, када нешто одлучи, решен да иде до краја. Уписао је магистарске студије, али је, пре него што је одбранио рад, спаковао кофере и отишао у Америку. То је било 1991. године. Две године касније, вратио се да одбрани магистарски, а математику је докторирао у Америци. „Па добро“, размишљао је, „кад докторирам, вратићу се у Србију, до тада ће се све средити“. У Србији се ништа није средило, а Гогић је започео свој необични пут.
Са двадесет и осам година постао је доктор математике. Иако се од њега очекивало да остане на факултету и запосли се као професор посвећен науци, он је одлучио да направи заокрет. Преселио се у Сан Франциско и укључио у интернет грозницу, која је тада почињала, и запослио као програмер у стартап фирми. Његов колега имао је завршену средњу школу, али то је Америка, тамо се цени знање. За дванаест година променио је неколико фирми, безбрижан, знајући да ће следећи посао бити бољи, или другачији. Учио је од живота, за који се определио, тражио своје границе и постављао нове циљеве.
Најдуже се задржао у “Целери” као математичар и програмер у биотехнологији, где је, сарађујући са научницима из других области, први пут био део тима, што му је значајно искуство. Онда је дошло време за поновну промену. Преселио се у Лос Анђелес.
ОСЛУШКИВАЊЕ СЕБЕ
„Један од највећих проблема и разлога за несрећу је претерано пристајање на оно што нам друштво намеће, на компромисе. Важно је да човек ослушкује себе, да истражи своје предности и покуша да коригује слабости да би био што бољи и срећнији.“
Шест година није имао стални посао. Налазио је послове који су му омогућавали да има више времена да окуси слободу – да игра одбојку, иде у теретану, сурфује... Много је путовао, посетио је Мексико, Аргентину, Хаваје, Карибе... Онда је решио да проведе два месеца у Шапцу. Дошао је и остао шеснаест незаборавних месеци. Радио је пројекте за Канађане, а у родном и престоном граду уживао са пријатељима у изласцима, дружењима, одласцима на концерте и у клубове. Видео је многе људе које је до тада сретао само у пролазу.
Део други: Сусрет у Шапцу
Дошао је у Шабац и поново продужио боравак да би стигао да види све људе и обиђе места која жели. Овде истражује шта жели да ради и где би волео да живи.
Када си стигао до врха академског живота, определио си се за живот, што је ретко и необично?
- Интересантно је да сам то схватио баш захваљујући том чланку. Кроз разговор и читање текста, освестио сам своје промишљање о животу. Да сам ишао другим, утабаним путем, не бих био испуњен и задовољан колико сам сада. Не постоји ништа због чега бих зажалио, нешто што сам желео да иксусим, а да нисам могао због посла. Када сам завршио докторску дисертацију, дошло је до засићења бављења теоретском науком, која ме је држала у апстрактним стварима и спречавала да будем у животу. Много сам био срећан када сам почео да радим од 09 до 17, а после тога имао слободно време. Престао сам да размишљам 24 сата о математици.
Шта се дешавало у твом животу од нашег претходног разговора?
- Причу смо радили 2017. Занимљивио је да сам добио примерак новина два дана пошто је изашао Глас Подриња и читао сам га на плажи, у Калифорнији. У међувремену се појавио ковид, а ја сам научио да је свака криза шанса да ситуацију преокренемо за своју добробит. У време када се појавио ковид, радио сам од куће, уговор за стан је истекао, па сам одлучио да одем на Хаваје. Пошто није било туриста, цело острво је било затворено, уживао сам на познатим плажама као да су све моје. Годину дана сам живео на Хавајима, одакле сам радио за фирму преко интернета. То је најлепша година у мом животу.
Тренутно си у тражењу посла који ће те испунити?
- Не радим већ неколико месеци зато што сам одлучио са радим оно што заиста желим. Програмере траже на све стране, стално добијам понуде, али сам решио да ја будем тај који ће тражити и пронаћи оно право. Тражим послове који су у вези са математиком и рачунарством, а које нисам раније радио. Проводим време у размишању да ли да радим онлајн из егзотичних места, укључујући и Шабац, Хаваје, Калифорнију или Флориду, или да нађем добар посао у Чикагу или Њујорку са јаком платом и могућношћу ранијег пензионисања. Можда и нешто треће. Размиљшам како би било да живим као програмер у Београду и да ли би то био лепши живот од оног у Калифорнији. Тамо се много више зарађује, али је знатно скупљи живот.
Једно време си радио у фирми која се бави предвиђањем кретања акција на берзи?
- То су хеџ фондови, огромне институције које би требало да праве додатне приходе за људе који имају богате џепове. На математички начин, уз помоћ компјутера, прати се и предвиђа кретање цена на тржишту.
Колико је то успешно?
- Не предвиђа се са потпуном сигурношћу, него са предношћу коју је могуће искористити за бенефит. Живот није толико математика колико је статистика, значи, способност процене да ће се нешто догодити. Примена статистичке анализе у циљу предвиђања даје разне могућности за посао. Можда себе пронађем у интернет индустрији, где су сви обузети оглашавањима. Ако је неко довољно добар да предвиди да ће оглас на тему моде изазвати већи интерес него оглас на тему мобилног телефона, онда даје велики допринос фирми. То је пример како се употребљава статистика да се заврте огромне цифре. Мала предност значи крупну на већем плану.
Део трећи: Резиме
Свесно је пропустио добро плаћен посао да би провео неколико месеци у Шапцу. Воли и Лос Анеђелес, и тамо има другаре из детињства који му чувају леђа, иако се ретко виђају. Иако „преко баре“ живи већ 30 година, а са 23 је отишао из Шапца, каже да ништа не може да замени родни крај. Не каје се ни због чега.
- Имам унутрашњи мир, који нисам постигао никаквим медитацијама, или молитвама, него сам живео оно што ме је у датом тренутку чинило срећним и у потпуности се предавао томе, без обзира да ли је у питању решавање математичког задатка, или трчање на Сави. Срећа у животу је стање опуштености, без јурења за циљем, помиреност са собом и испуњеност оним што радиш.
Први део: Подсећања
На такмичења из математике кренуо је у петом разреду, а већ у седмом освојио прву награду на Републичком, потом и на Савезном такмичењу. У „Зеленој“ школи, одлучио је, на предлог проф. Радојице Пејовића, да „прескочи” трећи и четврти разред и упише факултет после другог. Пријемни испит на на ПМФ-у положио је са непуних седамнаест година, дипломирао са непуних двадесет, као најмлађи свршени студент у историји Београдског универзитета. Тај податак му је и данас важна референца у биографији зато што сведочи човека који је, када нешто одлучи, решен да иде до краја. Уписао је магистарске студије, али је, пре него што је одбранио рад, спаковао кофере и отишао у Америку. То је било 1991. године. Две године касније, вратио се да одбрани магистарски, а математику је докторирао у Америци. „Па добро“, размишљао је, „кад докторирам, вратићу се у Србију, до тада ће се све средити“. У Србији се ништа није средило, а Гогић је започео свој необични пут.
Са двадесет и осам година постао је доктор математике. Иако се од њега очекивало да остане на факултету и запосли се као професор посвећен науци, он је одлучио да направи заокрет. Преселио се у Сан Франциско и укључио у интернет грозницу, која је тада почињала, и запослио као програмер у стартап фирми. Његов колега имао је завршену средњу школу, али то је Америка, тамо се цени знање. За дванаест година променио је неколико фирми, безбрижан, знајући да ће следећи посао бити бољи, или другачији. Учио је од живота, за који се определио, тражио своје границе и постављао нове циљеве.
Најдуже се задржао у “Целери” као математичар и програмер у биотехнологији, где је, сарађујући са научницима из других области, први пут био део тима, што му је значајно искуство. Онда је дошло време за поновну промену. Преселио се у Лос Анђелес.
„Један од највећих проблема и разлога за несрећу је претерано пристајање на оно што нам друштво намеће, на компромисе. Важно је да човек ослушкује себе, да истражи своје предности и покуша да коригује слабости да би био што бољи и срећнији.“
Шест година није имао стални посао. Налазио је послове који су му омогућавали да има више времена да окуси слободу – да игра одбојку, иде у теретану, сурфује... Много је путовао, посетио је Мексико, Аргентину, Хаваје, Карибе... Онда је решио да проведе два месеца у Шапцу. Дошао је и остао шеснаест незаборавних месеци. Радио је пројекте за Канађане, а у родном и престоном граду уживао са пријатељима у изласцима, дружењима, одласцима на концерте и у клубове. Видео је многе људе које је до тада сретао само у пролазу.
Део други: Сусрет у Шапцу
Дошао је у Шабац и поново продужио боравак да би стигао да види све људе и обиђе места која жели. Овде истражује шта жели да ради и где би волео да живи.
Када си стигао до врха академског живота, определио си се за живот, што је ретко и необично?
- Интересантно је да сам то схватио баш захваљујући том чланку. Кроз разговор и читање текста, освестио сам своје промишљање о животу. Да сам ишао другим, утабаним путем, не бих био испуњен и задовољан колико сам сада. Не постоји ништа због чега бих зажалио, нешто што сам желео да иксусим, а да нисам могао због посла. Када сам завршио докторску дисертацију, дошло је до засићења бављења теоретском науком, која ме је држала у апстрактним стварима и спречавала да будем у животу. Много сам био срећан када сам почео да радим од 09 до 17, а после тога имао слободно време. Престао сам да размишљам 24 сата о математици.
Живот није толико математика колико је статистика, значи, способност процене да ће се нешто догодити
Шта се дешавало у твом животу од нашег претходног разговора?
- Причу смо радили 2017. Занимљивио је да сам добио примерак новина два дана пошто је изашао Глас Подриња и читао сам га на плажи, у Калифорнији. У међувремену се појавио ковид, а ја сам научио да је свака криза шанса да ситуацију преокренемо за своју добробит. У време када се појавио ковид, радио сам од куће, уговор за стан је истекао, па сам одлучио да одем на Хаваје. Пошто није било туриста, цело острво је било затворено, уживао сам на познатим плажама као да су све моје. Годину дана сам живео на Хавајима, одакле сам радио за фирму преко интернета. То је најлепша година у мом животу.
Тренутно си у тражењу посла који ће те испунити?
- Не радим већ неколико месеци зато што сам одлучио са радим оно што заиста желим. Програмере траже на све стране, стално добијам понуде, али сам решио да ја будем тај који ће тражити и пронаћи оно право. Тражим послове који су у вези са математиком и рачунарством, а које нисам раније радио. Проводим време у размишању да ли да радим онлајн из егзотичних места, укључујући и Шабац, Хаваје, Калифорнију или Флориду, или да нађем добар посао у Чикагу или Њујорку са јаком платом и могућношћу ранијег пензионисања. Можда и нешто треће. Размиљшам како би било да живим као програмер у Београду и да ли би то био лепши живот од оног у Калифорнији. Тамо се много више зарађује, али је знатно скупљи живот.
Једно време си радио у фирми која се бави предвиђањем кретања акција на берзи?
- То су хеџ фондови, огромне институције које би требало да праве додатне приходе за људе који имају богате џепове. На математички начин, уз помоћ компјутера, прати се и предвиђа кретање цена на тржишту.
Колико је то успешно?
- Не предвиђа се са потпуном сигурношћу, него са предношћу коју је могуће искористити за бенефит. Живот није толико математика колико је статистика, значи, способност процене да ће се нешто догодити. Примена статистичке анализе у циљу предвиђања даје разне могућности за посао. Можда себе пронађем у интернет индустрији, где су сви обузети оглашавањима. Ако је неко довољно добар да предвиди да ће оглас на тему моде изазвати већи интерес него оглас на тему мобилног телефона, онда даје велики допринос фирми. То је пример како се употребљава статистика да се заврте огромне цифре. Мала предност значи крупну на већем плану.
Део трећи: Резиме
Свесно је пропустио добро плаћен посао да би провео неколико месеци у Шапцу. Воли и Лос Анеђелес, и тамо има другаре из детињства који му чувају леђа, иако се ретко виђају. Иако „преко баре“ живи већ 30 година, а са 23 је отишао из Шапца, каже да ништа не може да замени родни крај. Не каје се ни због чега.
- Имам унутрашњи мир, који нисам постигао никаквим медитацијама, или молитвама, него сам живео оно што ме је у датом тренутку чинило срећним и у потпуности се предавао томе, без обзира да ли је у питању решавање математичког задатка, или трчање на Сави. Срећа у животу је стање опуштености, без јурења за циљем, помиреност са собом и испуњеност оним што радиш.
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
