22. јун 2022.22. јун 2022.
Pixabay
НАЛЕД: Подстицаји и ширење свести кључ за мање отпада од хране на депонијама у Србији
Недостатак подстицајних средстава, ниво знања и заинтересованости предузећа и здравствених установа су три главне препреке одговорном управљању отпадом од хране, по мишљењу више од 80 одсто испитаника који долазе из ових сектора, показало је истраживање о информисаности великих генератора отпада од хране представљено данас на конференцији "Рецепт за отпад од хране".
Једна од главних препорука јесте увођење обавезе раздвајања отпада за све који дневно праве или служе више од 50 оброка, наведено је на скупу.
"Подаци говоре да се годишње генерише око 2,95 милиона тона комуналног отпада, од чега 40 одсто чини биоотпад у који улази и отпад од хране. Са сигурношћу знамо да је количина која завршава на депонијама изузетно висока и да ће морати да се смањује, а оно што сви за почетак треба да преузмемо јесу мере превенције, како не бисмо бацали ствари које су још увек ресурс и могу се употребити", рекла је помоћница министра заштите животне средине Сандра Докић.
На скупу, који су организовали НАЛЕД и компанија Есо Трон, уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ, поводом завршетка пројекта "Ка бољем управљању отпадом од хране", истакнуто је да се већина отпада од хране и даље најчешће транспортује на депонију.
На другом месту служи за исхрану животиња, а затим и за компостирање, док се коришћење отпада у енергетске сврхе и даље се сматра најређим обликом прераде и неискоришћеним потенцијалом.
"Обновљиви извори енергије имају све важнију улогу, а храна је за њихово добијање вредан ресурс, што смо и доказали овим пројектом. У претходном периоду успели смо да анимирамо веће угоститеље и институције и уз одређене финансијске олакшице, које смо омогућили, сакупили смо више од 1.300 тона отпада од хране. Ову количину смо даље предали на третман за добијање биогаса, а истовремено спречили емитовање више од 750 тона угљен диоксида", истакао је директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић.
Према његовим речима, када би оваква пракса постала редовна, зауставило би се труљење органских једињења на депонијама, која узрокују и до 300 пожара годишње.
Истраживање које је спровела агенција ИПСОС за потребе пројекта, показала је да се у готово свим предузећима отпадно јестиво уље предаје оператеру, док отпад од хране одваја 43 одсто предузетника.
"Отпад од хране је један од највећих токова отпада на свету и као такав представља изазов и са друштвеног, економског и еколошког аспекта. Како је овакве изазове немогуће адресирати без ангажовања јавног, приватног и цивилног сектора, значај овог пројекта највише лежи у томе што се кроз ангажовање сва три сектора дошло до предлога и решења од којих и привреда али и укупно друштво могу имати користи", рекла је национална координаторка ГИЗ Отвореног регионалног фонда ММС Зорица Билић.
Према подацима извештаја Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у домаћинствима у Србији годишње се баца 83 килограма хране по глави становника, што је девет килограма више од светског просека.
Како би се ове количине смањиле, са конференције је поручено да су потребне додатне едукације свих корисника и генератора отпада у систему, рационалнија набавка намирница у домаћинствима, као и увођење олакшица за велике трговинске намирнице, како би могле да донирају робу која је пред истеком рока.
На скупу су представљене и смернице за инспекторе, како би пре свега помогли привредницима и јавним установама да поступају одговорно и препознају недозвољене начине управљања отпадом од хране.
Једну од таквих небезбедних радњи представља раширена пракса употребе отпада од хране за исхрану животиња, тј. помије.
Бета
Једна од главних препорука јесте увођење обавезе раздвајања отпада за све који дневно праве или служе више од 50 оброка, наведено је на скупу.
"Подаци говоре да се годишње генерише око 2,95 милиона тона комуналног отпада, од чега 40 одсто чини биоотпад у који улази и отпад од хране. Са сигурношћу знамо да је количина која завршава на депонијама изузетно висока и да ће морати да се смањује, а оно што сви за почетак треба да преузмемо јесу мере превенције, како не бисмо бацали ствари које су још увек ресурс и могу се употребити", рекла је помоћница министра заштите животне средине Сандра Докић.
На скупу, који су организовали НАЛЕД и компанија Есо Трон, уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ, поводом завршетка пројекта "Ка бољем управљању отпадом од хране", истакнуто је да се већина отпада од хране и даље најчешће транспортује на депонију.
На другом месту служи за исхрану животиња, а затим и за компостирање, док се коришћење отпада у енергетске сврхе и даље се сматра најређим обликом прераде и неискоришћеним потенцијалом.
"Обновљиви извори енергије имају све важнију улогу, а храна је за њихово добијање вредан ресурс, што смо и доказали овим пројектом. У претходном периоду успели смо да анимирамо веће угоститеље и институције и уз одређене финансијске олакшице, које смо омогућили, сакупили смо више од 1.300 тона отпада од хране. Ову количину смо даље предали на третман за добијање биогаса, а истовремено спречили емитовање више од 750 тона угљен диоксида", истакао је директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић.
Према његовим речима, када би оваква пракса постала редовна, зауставило би се труљење органских једињења на депонијама, која узрокују и до 300 пожара годишње.
Истраживање које је спровела агенција ИПСОС за потребе пројекта, показала је да се у готово свим предузећима отпадно јестиво уље предаје оператеру, док отпад од хране одваја 43 одсто предузетника.
"Отпад од хране је један од највећих токова отпада на свету и као такав представља изазов и са друштвеног, економског и еколошког аспекта. Како је овакве изазове немогуће адресирати без ангажовања јавног, приватног и цивилног сектора, значај овог пројекта највише лежи у томе што се кроз ангажовање сва три сектора дошло до предлога и решења од којих и привреда али и укупно друштво могу имати користи", рекла је национална координаторка ГИЗ Отвореног регионалног фонда ММС Зорица Билић.
Према подацима извештаја Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у домаћинствима у Србији годишње се баца 83 килограма хране по глави становника, што је девет килограма више од светског просека.
Како би се ове количине смањиле, са конференције је поручено да су потребне додатне едукације свих корисника и генератора отпада у систему, рационалнија набавка намирница у домаћинствима, као и увођење олакшица за велике трговинске намирнице, како би могле да донирају робу која је пред истеком рока.
На скупу су представљене и смернице за инспекторе, како би пре свега помогли привредницима и јавним установама да поступају одговорно и препознају недозвољене начине управљања отпадом од хране.
Једну од таквих небезбедних радњи представља раширена пракса употребе отпада од хране за исхрану животиња, тј. помије.
Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
