Истраживање: Запослени у Србији не познају довољно или уопште радна парава

Велики број запослених радника у Србији није у потпуности или није уопште упознат са својим радним правима, показало је истраживање "Синдикати и радно законодавство у Републици Србији", Уједињеног гранског синдиката (УГС) "Независност".

Истраживање које је данас представљено показало је на узорку од 404 испитаника да је тек сваки четврти потпуно упознат са својим радним правима, а најбоље они старости 50 до 65 година.

"Резултати овог истраживања довели су нас до закључка да треба радити на едукацији и процесу информисања радно ангажованих људи о томе шта су то и која су њихова радна права", рекла је директорка Центра за истраживање у УГС-у Марија Мартинић на конференцији за новинаре у Београду.

Највећи број оних који су попунили упитник (више од 95 одсто) је засновало радни однос са послодавцем, односно запослено је на одређено или неодређено радно време.

Кроз флексибилне форме радног ангажовања, односно преко агенција за привремено запошлајвање, ангажовање на привременим и повременим пословима, сезонским пословима, ангажовано је око три одсто испитаника, а њих мање од једног процента је радно ангажовано без било каквог уговора.

Нешто више од 27 одсто испитаника сматра да су радна права данас мање повољна него 2014. године када је донет Закон о раду, док њих 24 одсто сматра да су данас повољнија.

Основна права која су повољнија, а на која су најчешће указали испитаници су боља безбедност на раду, бољи колективни уговори, више дана годишњег одмора, већа шанса за напредовање, исплата зараде, здравствено осигурање...

Према одговорима испитаника може се закључити да се запосленима зараде исплаћују редовно јер то потврђује чак 98 одсто оних који су одговорили на ово питање, а остатак испитаника истиче да зараде касне и то по три месеца.

На питање у вези са исплатом зарада и уплатом пореза и доприноса послодаваца, око два одсто испитаника се изјаснило да им се на један део зараде уплаћују порези и доприноси док други део добијају "на руке" односно "на црно".

Испитаници су на питање у вези са тим шта их опредељује при избору посла, углавном одговорили да је то већа зарада, а онда следе они који се опредељују за онај посао који је "пре свега сигуран".

Виши саветник за економска и социјална питања у УГС-у "Независност" Зоран Ристић истакао је да је најтежа позиција оних који су ангазовани кроз усмене уговоре као што су сезонски раднци, "што може да буде јако опасно за будућност радника у Србији".

Према његовим речима, већина испитаника упозната је у потпуности са описом посла на радном месту, али је њих 40 одсто одговорило да ради прековремено, од чега 11 одсто не добија накнаду за то, а ни слободне дане.

Да нису уопште задовољни својим радним правима исказало је 10 одсто испитаника, да није задовољно радним правима истакло је 20 одсто испитаника, а да је задовољно својим радним правима изјаснило се 24 одсто испитаника.

Радници се најчешће информишу о својим радним правима путем инфомрација које добијају од својих послодаваца, тек онда следе информације које добијају од синдиката. Међу другим изворима информација се налазе колеге, друштвене мреже и медији.

Представници УГС "Независност" који су представили публикацију, указали су да је истраживање о примени Закона о раду у пракси део прве фазе припрема за предстојеће измене радног законодавства у Србији.

У следећој фази, експертски тим УГС "Независност" ће израдити предлоге и сугестије за измене Закона о раду и осталих повезаних закона, инсистирајући на ставу да је Србији потребан Кодекс рада и да Закон о раду мора имати карактер кровног системског закона.