Аналитичари упозоравају на даљи раст цена нафте у свету

Док раст цена нафте као последица руске инвазије на Украјину већ прети економској, политичкој и друштвеној стабилности широм света, с упозорењима на рецесију, аналитичари предвиђају да би нафта могла даље да поскупи, више од три пута у односу на садашње цене, преноси Радио Слободна Европа писање светских медија.

Аналитичари банке Џеј-Пи Морган Чејс упозорили су да би глобалне цене нафте могле да достигну "стратосферских" 380 долара по барелу ако Русија на америчке и европске санкције одговори смањењем производње нафте, истиче Блумберг.

Чланице Групе седам најбогатијих западних демократија (Г7) разматрају механизам за ограничавање цене руске нафте у покушају да спутају ратну машину председника Русије Владимира Путина у Украјини, указује Блумберг.

С друге стране, аналитичари Џеј-Пи Морган Чејса оцењују да Русија, с обзиром на снажну фискалну позицију Москве, себи може да приушти смањење дневне производњу сирове нафте за пет милиона барела без претеране штете по економију.

За остатак света би, међутим, то могло бити катастрофално, будући да би, према проценама аналитичара, смањење дневне производње за три милиона барела гурнуло референтне цене нафте у Лондону на 190 долара по барелу, док би најгори сценарио од пет милиона могао да значи "стратосферских" 380 долара.

Извршни директор Међународне агенције за енергетику (ИАЕ) Фатих Бирол упозорио је да је свет у "црвеној узбуни због економске рецесије" док расту цене енергената, стварајући глобалну инфлациону кризу, указује Тајмс.

Бирол је за тренутну ситуацију рекао да је "прва глобална енергетска криза", гора од нафтног шока 1970-их јер обухвата и нафту и гас и електричну енергију.

Организација земаља извозница нафте (ОПЕК) и њени савезници прошле недеље су договорили повећање производње за 648.000 барела дневно.

Док аналитичари предвиђају да би цена барела нафте могла да скочи са око 110 долара на 380 долара, Бирол је рекао да је ИАЕ позвала Саудијску Арабију и друге чланице да повећају производњу, истиче лондонски лист.

Иако су се Г7 и ИАЕ договорили да испитају могућност ограничења цена руске нафте како би био смањен приход Москве, критичари, како наводи Тајмс, упозоравају на мале изгледе да ће то успети без подршке земаља попут Кине и Индије. И сам Бирол је рекао да се то "не може догодити само као резултат акције земаља Г7".

Огроман раст глобалних цена горива већ угрожава изворе привређивања и друштвену стабилност, пише Њујорк тајмс, наводећи да се запањујуће жесток галоп цена гаса и нафте као последица руске инвазије на Украјину надовезао на невоље изазване поремећајима услед пандемије корона вируса.

У САД просечне цене бензина, које су скочиле на пет долара по галону, оптерећују потрошаче и приморавају председника Џозефа Бајдена на тешке политичке одлуке уочи избора за Конгрес предстојеће јесени.

Међутим, како пише лист, на многим местима у свету скок трошкова за гориво је много драматичнији, а последице много озбиљније. Породице брину како да напуне резервоар у аутомобилима, да загреју и осветле своје домове или да кувају храну, док се предузећа рву с растућим трошковима превоза и пословања уз захтеве радника за повећање плата.

Запањујући раст цене горива има потенцијал да промени економске, политичке и друштвене односе широм света, оцењује Њујорк тајмс, указујући да високи трошкови енергије имају домино ефекат. Они подстичу инфлацију, што приморава централне банке да подигну каматне стопе, што онда смањује економски раст и уз то омета напоре у борби против погубних климатских промена.

Раст цена енергије био је главни разлог зашто је Светска банка ревидирала своју економску прогнозу прошлог месеца, процењујући да ће се глобални економски раст успорити више него што се очекивало, на 2,9 одсто ове године, што је отприлике упола мање него 2021.

Европа је због превелике зависности од руске нафте и природног гаса посебно рањива на високе цене и несташице енергената. Сада широм континента земље припремају планове за хитно рационирање који укључују ограничења продаје, спуштање максималне брзине на путевима и снижавање температуре у становима како би се смањила потрошња горива.

Ипак, најсиромашнији и најугроженији ће осетити најтеже последице, истиче Њујорк тајмс, и указује на прошломесечно упозорење Међународне агенције за енергетику да због виших цена енергије додатних 90 милиона људи у Азији и Африци нема приступ електричној енергији.

Скупа енергија доприноси високим ценама хране, снижава животни стандард и излаже милионе глади. Политичко незадовољство због поскупљења се осети на многим местима где рат у Украјини изгледа далеко или ирелевантно, док је у сиромашнијим земљама претња већа јер су владе растрзане између суочавања са озбиљним немирима и нуђења додатне јавне помоћи, што захтева тешко задуживање.

САД сада спроводе троструку стратегију, која укључује повећање притиска на Русију, довођење више нафте на тржишта како би се снизиле цене, и омогућавање централним банкама да подигну каматне стопе на нивое који делују да би могли да изазову рецесију, указује Гардијан у уредничком коментару поводом настојања Бајденове администрације да снизи цене нафте.

Британски лист наводи да је последњи део стратегије осмишљен да сигнализира произвођачима нафте да ће цене енергије пасти. Болне рецесије 1970-их и раних 1980-их одиграле су улогу у обарању цена нафте после енергетских шокова и допринеле распаду Совјетског Савеза.

Међутим, то је трајало 15 година, истиче Гардијан, указујући да Путинова Русија можда није тако моћна и можда јесте крхкија од Совјетског Савеза, али да сада нема пуно назнака скорог колапса.