НБС повећала референтну каматну стопу на три одсто

Народна банка Србије (НБС) објавила је данас да је Извршни одбор НБС одлучио да повећа референтну каматну стопу за 25 базних поена, на ниво од три одсто.

Истовремено, стопа на кредитне олакшице износи четири одсто, а стопа на депозитне олакшице два одсто, тако да је читав коридор каматних стопа повећан за 25 базних поена, наведено је у саопштењу.

Како је истакнуто, доносећи овакву одлуку, Извршни одбор НБС обезбеђује континуитет умереног пооштравања монетарних услова, чиме се на адекватан начин реагује на појачане инфлаторне притиске, не угрожавајући притом даљи раст привредне активности.

Извршни одбор НБС је проценио да је, у условима настављених трошковних притисака, као и раста увозне инфлације изнад очекивања, потребно наставити са пооштравањем домаћих монетарних услова.

Тиме НБС, како је наведено, настоји да ограничи секундарне ефекте на инфлациона очекивања и обезбедиж да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи, као и да се, до краја периода пројекције, врати у границе дозвољеног одступања од циља.

Подсећа се да НБС од октобра прошле године, постепено, али континуирано, пооштрава домаће монетарне услове, применом различитих инструмената, у зависности од процењеног карактера инфлаторних притисака.

Поред подизања основних каматних стопа и пооштравања услова динарске ликвидности, одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, НБС у знатној мери доприноси ограничавању ефеката преливања раста увозних на домаће цене, наведено је у саопштењу.

Приликом доношења одлуке, Извршни одбор НБС је имао у виду да се геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини кроз високе цене енергената и хране, као и даље присутне застоје у глобалним ланцима снабдевања, одражавају на даљи раст глобалне инфлације.

У таквим околностима, велики број централних банака ревидира навише пројекције инфлације уз оцену да су и даље израженији ризици да би инфлација могла бити виша и постојанија од очекиване.

Због тога су многе централне банке, укључујући и најутицајније – Систем федералних резерви и Европску централну банку – протеклих месеци брже од очекиваног заоштравале своје монетарне политике.

Наведени фактори могу узроковати да изгледи глобалног привредног раста буду неповољнији, утичући притом и на повећање волатилности на међународном финансијском тржишту и усмеравање глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим економијама, наведено је у саопштењу.

Настављен раст цена енергената на светском тржишту и увозне инфлације, уз ефекте суше не само на домаћем тржишту, већ и у већем делу Европе који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има нешто вишу инфлацију на домаћем тржишту од очекиване.

Међугодишња инфлација у Србији је у јуну износила 11,9 одсто, од чега је око 70 одсто доприноса и даље последица раста цена хране и енергената.

Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета), која је у јуну износила 6,7 одсто међугодишње, при чему је важно истаћи да је базна инфлација и даље значајно нижа од укупне инфлације, али нижа и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.

Поред очуване релативне стабилности девизног курса, важан фактор ниже базне инфлације јесу и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која су наставила да се крећу у границама циља НБС.

Према августовској пројекцији Извршног одбора НБС, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању.

У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефекатаж глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.

У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе Србије којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

Након релативно високог раста бруто домаћег производа Србије у првом тромесечју од 4,4 одсто међугодишње, према оцени Републичког завода за статистику, сличан темпо раста настављен је и у другом тромесечју (четири одсто међугодишње).

И поред погоршања изгледа за раст зоне евра, производња и извоз прерађивачке индустрије у Србији настављају да расту, указујући на то да за сада смањење екстерне тражње није имало већих негативних ефеката на Србију.

Томе су допринеле инвестиције у разменљиве секторе из претходних година, које су знатно повећале извозну понуду, а од маја је повећан и извоз пољопривредних производа након попуштања мера привременог ограничавања извоза ових производа.

Имајући то у виду, и поред све израженијих ризика да ће у зони евра у другој половини године уследити рецесија, НБС и даље пројектује да ће раст бруто домаћег производа у овој години бити у распону од 3,5 до 4,5 одсто.

Такође, Извршни одбор НБС процењује да актуелно пооштравање домаћих монетарних услова неће имати значајан негативан ефекат на економска кретања.

У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, НБС ће процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова.

Наглашено је да ће приоритет монетарне политике и даље бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности у средњем року, уз подршку даљем расту и развоју привреде, као и даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.

На данашњој седници Извршни одбор је усвојио августовски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 17. августа.

Наредна седница Извршног одбора НБС на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 8. септембра.