17. август 2022.17. авг 2022.
Бета
НБС: Инфлација у Србији у јулу 12,8 одсто, на врхунцу биће у септембру 14 одсто
Народне банке Србије (НБС) објавила је данас је инфлација у Србији јулу износила 12,8 одсто међугодишње и да ће, према пројекцијама, врхунац достићи у септембру, када ће износити 14 одсто, док се на нивоу године очекује просечна инфлација измедју 11 и 11,5 одсто.
Како је речено на представљању Извештаја о инфлацији, у НБС очекују да инфлација крене да се смањује од октобра и да уђе у границе циља у првој половини 2024. године.
Истакнуто је није реално да инфлација буде мања од процењеног, те да би требало да остане повишена све до половине следеће године, у оваквим геополитичким условима и са овако лошом пољопривредном сезоном.
"Под утицајем високих трошковних притисака претежно из међународног окружења и инфлација у Србији наставила је да се креће узлазном путањом и у јулу је износила 12,8 одсто међугодишње, од чега је око 70 одсто доприноса потицало од раста цена хране и енергената", казала је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.
Табаковић је навела да је НБС, у мају, када је располагала податком о априлској инфлацији, претпоставила да ће инфлација још у неколико наредних месеци наставити да се креће узлазном путањом, јер су интензивирање геополитичких тензија и неповољнији агрометеоролошки услови од очекиваних, утицали на то да цене хране и енергената претходних месеци остваре већи раст од предвиђеног.
"С друге стане, базна инфлација, по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета, на коју мере монетарне политике највише утичу, кретала се у складу с нашим очекивањима из маја", казала је гувернерка.
Према њеним речима, на раст базне инфлације, на 7,5 одсто међугодишње у јулу, у највећој мери се одражавао даљи раст инфлације у зони евра, али је она и даље била знатно нижа од укупне инфлације, као и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
"Снажна кочница већег раста базне инфлације била је одржана релативном стабилношћу девизног курс, а тражња и услови с тржишта рада још увек не изазивају јаче инфлаторне притиске на домаћем тржишту. То су истовремено и кључни разлози због чега смо умереније од других земаља у региону у режиму циљања инфлације заоштравали монетарне услове у претходном периоду", навела је Табаковић.
Подсетила је да је у периоду од претходног извештаја инфлација у већини земаља наставила је да расте изнад очекивања, на шта се пре свега одражава раст цена енергената и хране, који је додатно интензивиран избијањем конфликта у Украјини.
"У појединим земљама на раст инфлације утичу и прегрејана домаћа тражња и фактори с тржишта рада. Поред тога, иако се смањују трошкови међународног прекоморског транспорта, притисци на глобалну инфлацију и даље потичу од застоја у глобалним ланцима снабдевања и несташица појединих сировина у производњи", казала је Табаковић.
Због такве комбинације фактора инфлација се, како је навела, у многим развијеним земљама последњих месеци нашла на вишедеценијским максимумима – у Сједињеним Америчким Државама на највишем нивоу за протекле четири деценије, а у зони евра на највишем нивоу од њеног оснивања.
"У таквим условима, централне банке и међународне институције настављају да ревидирају навише пројекције инфлације за наредни период", рекла је гувернерка.
Ипак, како је додала, већина централних банака и међународних институција оцењује да се у наредном периоду може очекивати постепено смиривање ситуације на тржиштима примарних производа, што би требало да резултира и постепеним успоравањем глобалне инфлације.
Према њеним речима, ефекти геополитичких тензија на светске цене енергената и примарних пољопривредних производа и размерама енергетске кризе, није забележен још од седамдесетих година прошлог века.
"Просечна цена гаса, која је реперна за европско тржиште, у јулу ове године у просеку је износила преко 1.800 долара за хиљаду кубних метара, што је четири пута виша цена него годину дана раније и 16 пута виша цена у односу на просечну за 2020. годину", навела је гувернерка.
Слично, како је казала Табаковић, берзанска цена електричне енергије у земљама зоне евра (Аустрији и Француској) у јулу је у просеку износила 360 односно 400 евра по мегават-сату и била је за око четири односно пет пута виша него годину дана раније, док је светска цена нафте, иако у паду од средине јуна због јачања рецесионих притисака на глобалном нивоу, у јулу у просеку износила 109 долара по барелу и била је виша за 46 одсто него пре годину дана.
"Поред тога, светске цене житарица, мерене индексом ФАО, од почетка године бележе двоцифрен међугодишњи раст, који је у јулу износио око 17 одсто", казала је Табаковић.
У извештају је истакнуто да је неизвесност остварења пројекције инфлације у Србији и даље велика и да се она највише односи на факторе из међународног окружења.
Пре свега на ефекте конфликта у Украјини и расположивост енергената као и њихове цене, те изгледе глобалног привредног раста.
Из НБС су навели да се, када је реч о домаћим факторима, ризици пројекције у највећој мери односе на исход овогодишње пољопривредне сезоне, а такође и кретања у сектору енергетике, у погледу обима производње угља и електричне енергије на домаћем тржишту, као и по којим ценама ће се увозити део гаса изнад нивоа уговореног са Русијом, али и евентиалних мера које ће Влада Србије предузети да би обезбедила енергетску сигурност на домаћем тржишту.
Табаковић је истакла и ће НБС наставити да прати релевантна кретања на међународном тржишту и процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова како би се обезбедио повратак инфлације у циљане границе.
Како је речено на представљању Извештаја о инфлацији, у НБС очекују да инфлација крене да се смањује од октобра и да уђе у границе циља у првој половини 2024. године.
Истакнуто је није реално да инфлација буде мања од процењеног, те да би требало да остане повишена све до половине следеће године, у оваквим геополитичким условима и са овако лошом пољопривредном сезоном.
"Под утицајем високих трошковних притисака претежно из међународног окружења и инфлација у Србији наставила је да се креће узлазном путањом и у јулу је износила 12,8 одсто међугодишње, од чега је око 70 одсто доприноса потицало од раста цена хране и енергената", казала је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.
Табаковић је навела да је НБС, у мају, када је располагала податком о априлској инфлацији, претпоставила да ће инфлација још у неколико наредних месеци наставити да се креће узлазном путањом, јер су интензивирање геополитичких тензија и неповољнији агрометеоролошки услови од очекиваних, утицали на то да цене хране и енергената претходних месеци остваре већи раст од предвиђеног.
"С друге стане, базна инфлација, по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета, на коју мере монетарне политике највише утичу, кретала се у складу с нашим очекивањима из маја", казала је гувернерка.
Према њеним речима, на раст базне инфлације, на 7,5 одсто међугодишње у јулу, у највећој мери се одражавао даљи раст инфлације у зони евра, али је она и даље била знатно нижа од укупне инфлације, као и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
"Снажна кочница већег раста базне инфлације била је одржана релативном стабилношћу девизног курс, а тражња и услови с тржишта рада још увек не изазивају јаче инфлаторне притиске на домаћем тржишту. То су истовремено и кључни разлози због чега смо умереније од других земаља у региону у режиму циљања инфлације заоштравали монетарне услове у претходном периоду", навела је Табаковић.
Подсетила је да је у периоду од претходног извештаја инфлација у већини земаља наставила је да расте изнад очекивања, на шта се пре свега одражава раст цена енергената и хране, који је додатно интензивиран избијањем конфликта у Украјини.
"У појединим земљама на раст инфлације утичу и прегрејана домаћа тражња и фактори с тржишта рада. Поред тога, иако се смањују трошкови међународног прекоморског транспорта, притисци на глобалну инфлацију и даље потичу од застоја у глобалним ланцима снабдевања и несташица појединих сировина у производњи", казала је Табаковић.
Због такве комбинације фактора инфлација се, како је навела, у многим развијеним земљама последњих месеци нашла на вишедеценијским максимумима – у Сједињеним Америчким Државама на највишем нивоу за протекле четири деценије, а у зони евра на највишем нивоу од њеног оснивања.
"У таквим условима, централне банке и међународне институције настављају да ревидирају навише пројекције инфлације за наредни период", рекла је гувернерка.
Ипак, како је додала, већина централних банака и међународних институција оцењује да се у наредном периоду може очекивати постепено смиривање ситуације на тржиштима примарних производа, што би требало да резултира и постепеним успоравањем глобалне инфлације.
Према њеним речима, ефекти геополитичких тензија на светске цене енергената и примарних пољопривредних производа и размерама енергетске кризе, није забележен још од седамдесетих година прошлог века.
"Просечна цена гаса, која је реперна за европско тржиште, у јулу ове године у просеку је износила преко 1.800 долара за хиљаду кубних метара, што је четири пута виша цена него годину дана раније и 16 пута виша цена у односу на просечну за 2020. годину", навела је гувернерка.
Слично, како је казала Табаковић, берзанска цена електричне енергије у земљама зоне евра (Аустрији и Француској) у јулу је у просеку износила 360 односно 400 евра по мегават-сату и била је за око четири односно пет пута виша него годину дана раније, док је светска цена нафте, иако у паду од средине јуна због јачања рецесионих притисака на глобалном нивоу, у јулу у просеку износила 109 долара по барелу и била је виша за 46 одсто него пре годину дана.
"Поред тога, светске цене житарица, мерене индексом ФАО, од почетка године бележе двоцифрен међугодишњи раст, који је у јулу износио око 17 одсто", казала је Табаковић.
У извештају је истакнуто да је неизвесност остварења пројекције инфлације у Србији и даље велика и да се она највише односи на факторе из међународног окружења.
Пре свега на ефекте конфликта у Украјини и расположивост енергената као и њихове цене, те изгледе глобалног привредног раста.
Из НБС су навели да се, када је реч о домаћим факторима, ризици пројекције у највећој мери односе на исход овогодишње пољопривредне сезоне, а такође и кретања у сектору енергетике, у погледу обима производње угља и електричне енергије на домаћем тржишту, као и по којим ценама ће се увозити део гаса изнад нивоа уговореног са Русијом, али и евентиалних мера које ће Влада Србије предузети да би обезбедила енергетску сигурност на домаћем тржишту.
Табаковић је истакла и ће НБС наставити да прати релевантна кретања на међународном тржишту и процењивати да ли има потребе за додатним заоштравањем монетарних услова како би се обезбедио повратак инфлације у циљане границе.
Извор: Бета
Актуелно
Најновији број
11. април 2024.
