25. август 2022.25. авг 2022.
Фото: Бета
Студија: Глобално загревање може проузроковати веће приносе пшенице и оштрије скокове цена
Пораст температуре од два степена Целзијуса на планети Земљи донеће потрошачима и узгајивачима пшенице оштрије скокове цене те житарице упркос нешто већим приносима, показала је нова студија, објавила је агенција Синхуа.
По заступљености у узгоју, пшеница је главна житарица у свету и представља извор 20 одсто беланчевина и калорија у исхрани преко 3,5 милијарди људи широм света.
Године 2016. потписан је Париски споразум о клими, у намери да се просечни годишњи пораст температуре у свету заустави на испод два степена. Научници, међутим, верују да ће се, чак и ако овај циљ буде остварен, глобално загревање свеједно одразити на приносе и цене пшенице у блиској будућности.
За разлику од ранијих истраживања, која су била усредсређена искључиво на однос климе и приносе, нова студија објављена у часопису Ван ерт (Оне Еартх, Једна Земља) изнела је модел међуповезаности климе, пшенице и привреде. Тај модел омогућава научницима да сагледају последице климе и елементарних непогода по приносе, цене и светски ланац понуде и потражње пшенице.
Студија, на којој су радили истраживачи из 13 установа широм света, закључила је да ће, уз просечни годишњи пораста температуре испод два степена целзијуса, појачана фотосинтеза услед аерозагађења угљендиоксидом надоместити утицаје глобалног загревања и довести до пораста просечног светског приноса пшенице од 1,7 одсто.
Повећани приноси, међутим, неће подразумевати и ниже малопродајне цене. Студија тврди да ће наведени климатски и еколошки утицаји довести до пораста приноса на већим географским ширинама, али да ће на мањим географским ширинама доћи до њиховог пада. Стога ће цене пшенице негде порасти, а негде се смањити, увећавајући постојеће неједнакости на светском тржишту.
Модел предложен у чланку предвиђа пораст приноса у земљама и регионима веће географске ширине, као што су САД, Русија и већи део северне Европе. У земљама попут Египта, Индије и Венецуеле, међутим, приноси ће опасти, местимично и преко 15 одсто.
"Те промене у приносима могле би подубити јаз између досадашњих позиција на [светском] тржишту пшенице. Може се десити да се увозници пшенице на мањим географским ширинама, попут јужне Азије и северне Африке, суоче са чешћим и наглијим порастом цене пшенице него земље извознице", казао је водећи научник тима који је објавио студију, Тјањи Џанг са Института за атмосферску физику при Кинеској академији наука.
Земље које зависе од увозне пшенице у будућности ће за њу морати да плаћају више, те ће цене те намирнице на светском тржишту постати нестабилне, увећавајући постојеће неједнакости.
Још једна последица биће и већа разлика у примањима земљорадника, јер ће приходи извозника пшенице порасти док ће се приходи увозника смањити, каже се у студији.
Џанг и његов тим надају се да ће њихови налази навести надлежне широм света да реагују.
"За глобалну прехрамбену сигурност неопходно је да помогнемо земљама у развоју да успоставе производњу житарица за сопствене потребе“, казао је он. „То је тема коју вреди разматрати у будућим међународним разговорима о политици пољопривредне сарадње".
По заступљености у узгоју, пшеница је главна житарица у свету и представља извор 20 одсто беланчевина и калорија у исхрани преко 3,5 милијарди људи широм света.
Године 2016. потписан је Париски споразум о клими, у намери да се просечни годишњи пораст температуре у свету заустави на испод два степена. Научници, међутим, верују да ће се, чак и ако овај циљ буде остварен, глобално загревање свеједно одразити на приносе и цене пшенице у блиској будућности.
За разлику од ранијих истраживања, која су била усредсређена искључиво на однос климе и приносе, нова студија објављена у часопису Ван ерт (Оне Еартх, Једна Земља) изнела је модел међуповезаности климе, пшенице и привреде. Тај модел омогућава научницима да сагледају последице климе и елементарних непогода по приносе, цене и светски ланац понуде и потражње пшенице.
Студија, на којој су радили истраживачи из 13 установа широм света, закључила је да ће, уз просечни годишњи пораста температуре испод два степена целзијуса, појачана фотосинтеза услед аерозагађења угљендиоксидом надоместити утицаје глобалног загревања и довести до пораста просечног светског приноса пшенице од 1,7 одсто.
Повећани приноси, међутим, неће подразумевати и ниже малопродајне цене. Студија тврди да ће наведени климатски и еколошки утицаји довести до пораста приноса на већим географским ширинама, али да ће на мањим географским ширинама доћи до њиховог пада. Стога ће цене пшенице негде порасти, а негде се смањити, увећавајући постојеће неједнакости на светском тржишту.
Модел предложен у чланку предвиђа пораст приноса у земљама и регионима веће географске ширине, као што су САД, Русија и већи део северне Европе. У земљама попут Египта, Индије и Венецуеле, међутим, приноси ће опасти, местимично и преко 15 одсто.
"Те промене у приносима могле би подубити јаз између досадашњих позиција на [светском] тржишту пшенице. Може се десити да се увозници пшенице на мањим географским ширинама, попут јужне Азије и северне Африке, суоче са чешћим и наглијим порастом цене пшенице него земље извознице", казао је водећи научник тима који је објавио студију, Тјањи Џанг са Института за атмосферску физику при Кинеској академији наука.
Земље које зависе од увозне пшенице у будућности ће за њу морати да плаћају више, те ће цене те намирнице на светском тржишту постати нестабилне, увећавајући постојеће неједнакости.
Још једна последица биће и већа разлика у примањима земљорадника, јер ће приходи извозника пшенице порасти док ће се приходи увозника смањити, каже се у студији.
Џанг и његов тим надају се да ће њихови налази навести надлежне широм света да реагују.
"За глобалну прехрамбену сигурност неопходно је да помогнемо земљама у развоју да успоставе производњу житарица за сопствене потребе“, казао је он. „То је тема коју вреди разматрати у будућим међународним разговорима о политици пољопривредне сарадње".
Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
