7. новембар 2022.7. нов 2022.
Бета
Грађани Србије највише штеде у еврима
Грађани Србије највише штеде у девизама и то 90 одсто у еврима, док је у последње време евидентирана и повећана штедња у рубљама, али не очекујемо њено значајно повећање, изјавио је данас председник Управног одбора Агенције за осигурање депозита Хасан Ханић.
Ханић је, уочи округлог сто о осигурању банкарских депозита, рекао да је штедња у рубљама последица већег броја грађана Русије који су у Србији отворили већи број компанија.
"Не очекујем перспективно да ће долазити до знатно већег пораста штедње у рубљама, јер се не очекује прилив Руса и других са руских говорних подручја, где се рубља користи као валута, у Србију", рекао је он.
Грађани Србије штеде најчешће у девизама, од чега је 90 одсто штедња у еврима, рекао је он.
"Штедња грађана упркос свим неповољним утицајима, након извесног пада до кога је дошло у марту и априлу, веома се брзо опоравила. Дошло је до извесне промене структуре штедње у том периоду, смањен је део у динарима, а повећан у еврима, али се касније десио и обрнути процес", рекао је он.
Изразио је очекивање да ће се због атрактивних камата, али и других погодности повећати динарска штедња, што води остваривању стратешких циљева у погледу динаризације.
"Тенденција динаризације је на срећу изражена у последњих неколико година. Удео динарске у укупној штедњи се повећава током времена", рекао је он.
Говорећи о изазовима инфлације, Ханић је казао да ће и Народна банка Србије реаговати повећањем референтне камате, као што чине Европска централна банка и амерички ФЕД.
"На тај начин делује на обуздавање тражње. Сматра се да је много бржи пораст тражње од камате фактор који доводи до пораста цена и инфлације", рекао је он.
Додао је да ваља имати у виду да тај економски лек има врло озбиљну економску последицу а то је успоравање економске активности, стагнацију, а у неким случајевима и опадање економске активности.
"Сматра се да је боље привремено жртвовати раст БДП да би се изборили са инфлацијом, обезбедили да она постепено опада, и да се крајем наредне и можда почетком 2024. године врати у такозване оптималне оквире", рекао је он.
Ханић је истакао да је веома важно одржати поверење у банкарски систем јер без штедње нема раста.
Бета
Ханић је, уочи округлог сто о осигурању банкарских депозита, рекао да је штедња у рубљама последица већег броја грађана Русије који су у Србији отворили већи број компанија.
"Не очекујем перспективно да ће долазити до знатно већег пораста штедње у рубљама, јер се не очекује прилив Руса и других са руских говорних подручја, где се рубља користи као валута, у Србију", рекао је он.
Грађани Србије штеде најчешће у девизама, од чега је 90 одсто штедња у еврима, рекао је он.
"Штедња грађана упркос свим неповољним утицајима, након извесног пада до кога је дошло у марту и априлу, веома се брзо опоравила. Дошло је до извесне промене структуре штедње у том периоду, смањен је део у динарима, а повећан у еврима, али се касније десио и обрнути процес", рекао је он.
Изразио је очекивање да ће се због атрактивних камата, али и других погодности повећати динарска штедња, што води остваривању стратешких циљева у погледу динаризације.
"Тенденција динаризације је на срећу изражена у последњих неколико година. Удео динарске у укупној штедњи се повећава током времена", рекао је он.
Говорећи о изазовима инфлације, Ханић је казао да ће и Народна банка Србије реаговати повећањем референтне камате, као што чине Европска централна банка и амерички ФЕД.
"На тај начин делује на обуздавање тражње. Сматра се да је много бржи пораст тражње од камате фактор који доводи до пораста цена и инфлације", рекао је он.
Додао је да ваља имати у виду да тај економски лек има врло озбиљну економску последицу а то је успоравање економске активности, стагнацију, а у неким случајевима и опадање економске активности.
"Сматра се да је боље привремено жртвовати раст БДП да би се изборили са инфлацијом, обезбедили да она постепено опада, и да се крајем наредне и можда почетком 2024. године врати у такозване оптималне оквире", рекао је он.
Ханић је истакао да је веома важно одржати поверење у банкарски систем јер без штедње нема раста.
Бета
Актуелно
Најновији број
11. април 2024.
