11. јануар 2023.11. јан 2023.
Бета
Због високих температура усред зиме биће у Србији штете на воћу
Професор Пољопривредниг факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић рекао је данас да ће Србија, због високих температура у децембру и јануару, и очекиваног пада температуре до априла, имати штете на воћу због чега ће се смањити приноси.
"Климатске промене су очигледне, пратим их од 2010. године и од тада су температуре у зимском периоду високе, ове године у јануару су биле између 14 и 16 Целзијусових степени, па ће ако падну температуре до априла, осетљиво воће као кајсије, брескве, неке врсте трешања, па чак можда и јабуке и крушке, бити оштећене", рекао је Кесеровић агенцији Бета.
Додао је да је у последњих десетак година најгора била 2012. година када је због сличних временских услова воће упролеће измрзло и штета се процењивала до 150 милиона долара.
Најбоља година у том десетогодишњем периоду била је, како је рекао, 2013. година када је принос воћа био 1,68 милиона тона. Девизни прилив од прошлогодишњег рода биће, према његовим речима, око 800 милиона долара и можда ће надмашити приходе од житарица.
Кесеровић је рекао да се јабуке из Србије извозе и у Русију, без обзира на препереке у транспорту и раст површина под јабукама у тој земљи.
"Ако се примењују најсавременије технологије у производњи и остварује првокласан принос јабука, извоз ће се одвијати без обзира на потешкоће, али је и увоз воћа у Србију веома висок. Наше тржиште је потпуно отворено, иако би могло да се нађе начина да се заштити као што раде у Немачкој. Једана од мера би могла бити предност воћа домаћег порекла на тендерима за јавне установе", рекао је Кесеровић, који је и председник Друштва воћара Војводине.
Једна од мера у побољшању потрошње домаћег воћа могла би, како је оценио, бити едукација становништва како би се повећала потрошња, на пример јабука, уместо што се предност даје наранџама и мандринама, чија је здравствена исправност упитна.
У Србији је, према његовим речима, потрошња јабука по глави становника недопустиво ниска и износи око 11 килограма, а требало би да буде бар 20 килограма.
"Не треба сумњати у здравствену исправност домаћих јабука, средсва заштите се правилно користе и не могу се поредити укуси домаће јабуке и јабуке произведене у Холандији", рекао је Кесеровић.
Србија је, како је рекао, у односу на бивше републике изразито воћарска земља, под воћем је 185.000 хектара и производи осам пута више воћа у односу на Хрватску, али простор где би могла да се шири је производња језграстог воћа, ораха и лешника, који су значајно заступљени у увозу.
Кесеровић је сматра да Србија, уколико жели да настави са извозом јабука, мора подизати ниво технологије производње и смањења трошкова да се не би десило да за десетак година постане увозник јабука из Русије.
Русија, како је рекао на јужном Кавказу нагло повећава површине под јабукама, годишње по 1.500 хектара, а на неким површинама користи технологију која је чак и савременија него у Србији.
Уз то, према речима Кесеровића, Русија има јефтино гориво и радну снагу, па и Србија мора снижавати трошкове производње јабука, можда обједињавањем понуде, увођењем механизованог орезивања воћа, као и смањењем других издатака да би цена тог воћа била конкурентнија ценама јабука произведеним у Русији.
Бета
"Климатске промене су очигледне, пратим их од 2010. године и од тада су температуре у зимском периоду високе, ове године у јануару су биле између 14 и 16 Целзијусових степени, па ће ако падну температуре до априла, осетљиво воће као кајсије, брескве, неке врсте трешања, па чак можда и јабуке и крушке, бити оштећене", рекао је Кесеровић агенцији Бета.
Додао је да је у последњих десетак година најгора била 2012. година када је због сличних временских услова воће упролеће измрзло и штета се процењивала до 150 милиона долара.
Најбоља година у том десетогодишњем периоду била је, како је рекао, 2013. година када је принос воћа био 1,68 милиона тона. Девизни прилив од прошлогодишњег рода биће, према његовим речима, око 800 милиона долара и можда ће надмашити приходе од житарица.
Кесеровић је рекао да се јабуке из Србије извозе и у Русију, без обзира на препереке у транспорту и раст површина под јабукама у тој земљи.
"Ако се примењују најсавременије технологије у производњи и остварује првокласан принос јабука, извоз ће се одвијати без обзира на потешкоће, али је и увоз воћа у Србију веома висок. Наше тржиште је потпуно отворено, иако би могло да се нађе начина да се заштити као што раде у Немачкој. Једана од мера би могла бити предност воћа домаћег порекла на тендерима за јавне установе", рекао је Кесеровић, који је и председник Друштва воћара Војводине.
Једна од мера у побољшању потрошње домаћег воћа могла би, како је оценио, бити едукација становништва како би се повећала потрошња, на пример јабука, уместо што се предност даје наранџама и мандринама, чија је здравствена исправност упитна.
У Србији је, према његовим речима, потрошња јабука по глави становника недопустиво ниска и износи око 11 килограма, а требало би да буде бар 20 килограма.
"Не треба сумњати у здравствену исправност домаћих јабука, средсва заштите се правилно користе и не могу се поредити укуси домаће јабуке и јабуке произведене у Холандији", рекао је Кесеровић.
Србија је, како је рекао, у односу на бивше републике изразито воћарска земља, под воћем је 185.000 хектара и производи осам пута више воћа у односу на Хрватску, али простор где би могла да се шири је производња језграстог воћа, ораха и лешника, који су значајно заступљени у увозу.
Кесеровић је сматра да Србија, уколико жели да настави са извозом јабука, мора подизати ниво технологије производње и смањења трошкова да се не би десило да за десетак година постане увозник јабука из Русије.
Русија, како је рекао на јужном Кавказу нагло повећава површине под јабукама, годишње по 1.500 хектара, а на неким површинама користи технологију која је чак и савременија него у Србији.
Уз то, према речима Кесеровића, Русија има јефтино гориво и радну снагу, па и Србија мора снижавати трошкове производње јабука, можда обједињавањем понуде, увођењем механизованог орезивања воћа, као и смањењем других издатака да би цена тог воћа била конкурентнија ценама јабука произведеним у Русији.
Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
