Конак у Владимирицима – место чувене Глишићеве „Главе шећера“

Ово здање, сазидано 1854. године, због своје културно – историјске, архитектонске и етнографске вредности, сматра се градитељским бисером овог краја, а својевремено и доказом снаге и просперитета тек ослобођене српске државе у 19. веку.

Кнез Милош је Указом из 1829. године наложио да се поред осталих, сличних у Србији, подигне и овај објекат, за потребе власти и становања среског начелника. Због тога је у народу и добио назив Конак.

Како је покривао широко подручје, те имао велики број службеника, захтевао је већи капацитет. Површина грађевине износи 500 квадрата, има 26 просторија, дугачка је 50 метара а широка 12. Изграђена је о трошку житеља. Била је седиште среских власти за тадашњи Посавотамнавски срез – Коцељева, Владимирци и села према Сави.

Грађевина је кроз време мењала своје намене: првобитно је била седиште среза и коначиште среског начелника, по завршетку Другог светског рата у њу је смештена општинска геодетска служба. Данас се у њој налазе одређене службене просторије, општинско рачуноводство, Туристичка организација, Дирекција за пољопривреду, као и општинска Библиотека „Диша Атић“. Осим Библиотеке, у здању се налазе галерија, легат слика завичајног сликара Милана Радоњића, а простор Конака користи се и за потребе културе. Конак је очувао првобитни изглед.

За ово здање везане су бројне занимљивости. Конак, који је заштићен као непокретно културно добро – споменик културе од 1976. године, најстарија је зграда у Посавотамнави. Једна је од ретких зграда ове намене, која је сачувана у готово аутентичном облику. Иако никада није посетио Владимирце, књижевник Милован Глишић је радњу своје чувене приповетке „Глава шећера“ сместио у тадашње седиште среза, у зграду Конака. Он је на ваљевској пијаци чуо приче о преварама начелника Максима Сармашевића и пандура Ђуке, који су више пута препродавали главу шећера и варали сељаке.

Грађевину красе лепе терасе са предње и задње стране, високи украсни оџаци, оригинална улазна врата, троја са предње и петора са задње стране.

У парку испред Конака, у хладу липа, налази се биста у камену Милована Глишића, која је рад вајара Косте Богдановића, као и неколико скулптура насталих у Јаловичкој сликарској колонији, једној од најстаријих у нашој земљи.

Текст: www.daibau.rs, http://vladimirci.org.rs/web/istorija-i-tradicija-posavotamnave/