Ракија са листићима злата из Поцерског Причиновића

Познаваоци кажу да постоје две врсте ракија: добре и доообре! Експерти на такмичењима награђују најбоље. Храбри се одваже, па у ово пиће додају злато.

Ракија са листићима злата није резервисана само за милионере како би је пили на својим јахтама. Прави се надомак Шапца, у Поцерском Причиновићу и тренутно је најпопуларнија у асортиману „Хаџи ракија“ хаџи Бранка Дамњановића.

Пошто је завршио Богословски факултет у Фочи и дипломирао у Јерусалиму, Бранко се разочарао због сазнања да неће тако лако наћи посао. Окренуо се својој другој љубави – печењу ракије.

-Од малена сам са дедом пекао ракију и заволео то. Уз њега сам заволео и православље, јер ме је сваке недеље и за све празнике водио у црвку. Поред имена, од деде сам наследио и казан, на ком и данас производим ракију, прича Бранко.

Злато не доприноси укусу ракије ни на који начин, само је ту због естетике. Тренутно се то највише тражи и најбоље продаје

Да је од деде добро научио посао говоре и бројне награде које је освајао за своје ракије. Последња је „Златни чокањ“ освојен у Зеници у конкуренцији 1.100 узорака из 11 земаља и то други узастопни пут. Пре две године је са шљивом старом до три године на такмичењу у Житишту за прво место освојио казан.

-Озбиљнију производњу, са ензимима и квасцима, почео сам 2016. године. Имам засаде кајсије у Коцељеви и шљиве у Доњем Црниљеву, а један део воћа купујем. Радим отворену ферментацију и бирам плодове који су најзрелији и најчистији. Прво откошћавам воће, тако да ми свака воћка прође кроз руке. Код бреске и јагоде све радим ручно, док јабуке и дуње мељем на млин. Радим ферментацију где стављам ензим и квасац, храну за квасац, конторолишем ПХ. Када је спремно за печење стављам у казан. Први дестилат, тзв. „мека ракија“ је на 25-30 степени и она мора да одлежи седам до десет дана.

Други дестилат, препек, мора да одлежи у дрвеном бурету три до четири године. Шећер ни воду не додајем, објашњава Бранко поступак на који добија награђиване ракије. Највише се поноси шљивовицом, коју прави од три сорте шљива, а тржиште највише тражи ону са додацима златних листића. Листићи су јестиви и последњих година су тренд и у посластичарству.

-Јестиве златне листиће набављам у Суботици. Они сматрају да је на једну флашу довољан један грам, али ја стављам више, јер лепше изгледа. Злато не доприноси укусу ракије ни на који начин, само је ту због естетике. Тренутно се то највише тражи и најбоље продаје, наводи Бранко.

Иако је освојио бројна признања, о науци печења ракије и даље учи. Прошле године први пут је пекао ракију од суве шљиве. Резултатом није задовољан и схватио је шта треба усавршити.

Како препознати праву
Уколико још не знате да препознате праву ракију, од оне неквалитетне, хаџи Бранко Дамњановић у шали каже да је наредни дан најбољи показатељ.
-Ако сутрадан боли глава ракија није била добра. Ипак, може се препознати да ли ракија има додати шећер. Када се протрља између дланова који су топли, ако има шећера они че постати лепљиви. Жири на такмичењима гледа глицерин, то су оне „сузе“ које се сливају низ чашицу. Што више тога боље је и то је знак да ракија има мало метил алкохола, каже Бранко.

-Принцип за добијење ракије од суве шљиве је потпуно другачији, него од свеже. Од 100 килограма шљива добије се 50 литара ракије. Радио сам све по књизи, међутим оцењена је са 18 од могућих 20. Требало би да се ради од шљива сушених у старим сушара које више не постоје и у којима се шљива и димила. Сада се суши топлим ваздухом. Научио сам шта треба исправити и следећи пут ће бити боље.Такође, мислим да су за печење ракије бољи стари казани који се још ручно праве у Ваљеву и Власотинцу, од машински рађених. Добро је и печење на плин, због тога што се стално одржава иста температура, одаје Банко мале тајне свог заната.

План му је да подигне засад мушмуле, али и мала хоби дестилерија, за коју је већ купио плац у Горњој Врањској. Трошкови за изградњу потребних објеката и добијања дозвола су велики, али то ће отворити многа нова тржишта и омогућити производњу и продају доста већих колична ракије, него што је то могуће са пољопривредним газдинством. Такође се нада и да ће са својим производом почети да се такмичи и на надметањима ван региона.

Велика љубав су му и пчеле, које је набавио пре две године и тако заокружио причу. Мед који буду производиле ићи ће у ракију медовачу, која ће пролазити два дестилата.

Бранку помаже породица, али само када се ради о сакупљању воћа, одабиру најбољих плодова, пасирања и ложења ватре под казаном. Све око дестилата ради сам, каже, тако је најсигурнији да ће добити жељени производ.

М.М.