Инфо

29. март 2023.29. мар 2023.
Ненси и Предраг (Фото: приватна архива)

Ненси и Предраг (Фото: приватна архива)

Како је живот довео Ненси Лусеро са Филипина у Кленак?

Како је живот довео Ненси Лусеро са Филипина у Кленак? Необичан живот са добром поруком. Инспиративна прича. Да ли се борац рађа или постаје?
Били смо у посети Вили Astrum House у Кленку, коју води Ненси Лусеро, наставница енглеског језика, супруга Предрага Косијера. Заправо, били смо у малој кући, велика је била издата гостима који пристижу са свих страна да уживају у чарима луксузног сеоског туризма. Прво питање које смо јој поставили било је како је живот довео са Филипина у Кленак.

- Рођена сам у селу, на једном од три филипинска острва, тако да ово за мене не представља новину, напротив, волим сеоско окружење и уживам у природи.

Ненси је рођена као најмлађе од десеторо деце. Њени родитељи су имали имање на коме су сви вредно радили. Док је била дете, није примећивала недостатак новца, имала је све што јој је било потребно. Данас каже да је имала детињство које се само може пожелети.

- Моја породица је била сиромашна, али су наши родитељи били практични. Док су други гајили рижу, они су гајили кукуруз, имали смо велику башту са поврћем и домаће животиње. Нисмо морали да бринемо о храни. Викендом смо одлазили на море, хватали шкољке и ракове, морску храну. Када би нам био потребан новац, продавали смо наше производе.

Са породицом (Фото: Приватна архива)


Ненси каже да је њена мама више била фокусирана на оно што ради, мање на њене оцене у школи. Није желела да осећа притисак, само да пређе у следећи разред, да не понавља годину. На срећу, она је била добра у школи, желела је да се образује, а почела је и да схвата борбу својих родитеља. То јој је била додатна мотивација за учење.

- Била сам миљеница свих учитеља зато што сам била вредна и одговорна. Нисам имала много избора, а тако сам и васпитана. Када би моји учитељи имали неку приватну прославу, звали су ме да им оперем судове и поспремим. Новац који сам добијала за свој рад давала сам мајци. Први пут када сам видела срећу у њеним очима, обећала сам себи да ћу завршити факултет и помоћи јој да бих јој олакшала живот и учинила је срећном.

Скоро све њене сестре су се удале младе, напустиле село и отишле у град. Са смешком говори о томе да би сваког лета добила по једног нећака, или нећаку. Покушала је да убеди мајку да оде у град када је завршила средњу школу.

Новац који сам добијала за свој рад давала сам мајци. Први пут када сам видела срећу у њеним очима, обећала сам себи да ћу завршити факултет и помоћи јој да бих јој олакшала живот и учинила је срећном


- У почетку ми није одобрила зато што се плашила да се ни ја нећу вратити, као моје сестре. На крају је пристала, иако је плакала недељама. Ништа јој нисам обећала, зато што нисам знала како да је утешим, а и будућност је неизвесна.

Отишла је код сестре коју никада није видела, осим на фотографијама, у Манилу, главни град Филипина. Ту је по први пут осетила независност. Није било никога ко би јој говорио шта би и како требало да ради.

- Путовала сам бродом три дана и четири ноћи, али је било забавно. Када сам стигла, питала сам се шта бих могла да радим. Једно време сам била продавачица у бутику, али нисам била задовољна. Тражила сам посао који би ми омогућио време за студије и нашла породицу којој је требала дадиља. Посао није био захтеван с обзиром да је девојчица коју сам чувала имала седам година и ишла је у школу.
После неког времена,“ окушала је срећу“ и дала све од себе. Успела је да се упише на факултет у Манили.

Наставница енглеског језика (Фото: Приватна архива)


- Директорка која ме је интервјуисала, предложила ми је просвету: „Бићеш сигурна ако будеш наставница, зато што ће се многе компаније затворити, али не и школе“. И додала да ћу добити 15% попуста, уколико положим пријемни испит.

Тако је и било. Послушала је њен савет, положила пријемни и остварила попуст на школарину.

- Већ сам студирала када сам упознала Пеђу онлајн. Моја намера је била да разговарам са неким на енглеском, јер то је најбоља вежба, кроз интеракцију са људима. Лајковао је моје фотографије, али ми није послао ниједну поруку. Била сам радознала. Да ли је стваран? Увек је био под водом на фотографијама, нисам могла добро да га видим. Ја сам била та која је направила први корак. Послала сам му смајли.

И тако је започела конверазација.
- Одакле си?
- Са Филипина.
- Долазим на Филипине пословно наредног месеца.

Била је млада и заинтересована. Рекла нам је да верује у оно: „Ако осетиш лептириће у стомаку, бежи, али ако осетиш сигурност, онда је то прави мушкарац“. Са Пеђом је осетила сигурност још у преписци. Осећа је и данас.

- Никада нисам добила непристојну поруку од њега, био је веома директан, он је такав човек. Када смо се дописивали, био је у Казахстану. Заиста је дошао на Филипине у јуну, како је и рекао. Остао је месец и по дана. Први пут кад сам га видела, помислила сам: „Нема шансе да му се допаднем“.

Када се вратио у Казахстан, послао јој је поруку да је импресиониран, а она је била зачуђена.

- Послао ми је и: „Недостајеш ми“. То је било све. Није ми рекао да ме воли, али сам осетила да је заиста заинтересован. Нисам то узимала превише озбиљно зато што сам била веома млада, нисам много очекивала, али он ми је доказао да грешим. Ако неко искрено жели да буде са тобом, учиниће све оно што си мислио да није могуће.

Када хоћеш доброг шефа, тражи га на Западу, а добру жену ћеш наћи на ИстокуПредраг Косијер


Следеће године видели су се у Сингапуру. Ненси пре тога никада није путовала у иностранство, није имала ни пасош. Предомишљала се, али је он успео да је убеди да дође.

- Провели смо диван викенд у Сингапуру и тада је наша веза добила нови квалитет.

Венчали су се наредне, 2008. године, чим је завршила студије. Занимљиво је да њени родитељи уопште нису знали да студира, успевала је сваког месеца да одвоји део плате и да им пошаље. Желела је да им једног дана донесе диплому.

- Пеђа ми није помогао у вези са факултетом, ја сам желела сама то да урадим зато што нисам хтела да зависим од њега. Тако ме је мама учила - да не зависим ни од кога.

Када су се венчали, повремено смо се виђали у иностранству, али када је њен супруг отишао у Уједињене Емирате, предложио јој је да да покуша да пронађе посао тамо и дође код њега, да живе заједно. То није било лако извести, биле су јој потребне три године радног искуства. Тражили су наставнике из западних земаља, углавном из Америке и Енглеске. Али, Ненси, упорна када нешто одлучи, успела је да нађе посао и, после неког времена, дошла код свог Пеђе.

- Када сам се преселила се у Емирате, први пут смо се сусрели са изазовима заједничког живота. Није увек било лако, било је успона и падова, али Бог ми је показао да је то прави пут. Видела сам да Пеђа покушава своју каријеру да постави на право место, да оствари свој циљ. Подржала сам га без постављања питања и фокусирала сам се на све оно што ради за мене. А заиста је много учинио. Увек ме је подржавао. Када сам несрећна, он ме теши, када сам тужна, он је најтужнији на свету, када плачем, видим бол у његовим очима.

Успела је да оствари оно што је био један од њених давнашњих приоритета – да сагради кућу својим родитељима. Њихову радост можемо само да претпоставимо.

Фото: Приватна архива


- Срећна сам. И Пеђа је остварио све што је желео у каријери. Сада ради у великој државној компанији, а има свој удео и у двема приватним компанијама, од којих је једна у Емиратима, а друга на Филипинима. Заиста је много постигао.

Иако тренутно сама живи у Кленку, Ненси нема времена да буде усамљена, нити да јој буде досадно. Води Astrum House, али и даље има своје ученике и предаје енглески онлајн. Воли свој посао. Има три пријатељице са Филипина које живе у Србији и са којима се повремено виђа.

- Уживам овде, природа је дивна. Први пут сам дошла прошле године у септембру, одушевила се и остала.

Пеђа и ја планирамо да живимо на Филипинима током зиме, а преостало време у Србији. Овде је зими је тужно, дрвеће спава

Када је пандемија почела, супруг јој је предложио да се преселе у Србију, али је знала да ће јој бити тешко да нађе посао овде и да научи српски језик. Највише се бринула за родитеље. Када је отворила мали бизнис за своју породицу на Филипинима, лакнуло јој је и могла је да да отказ у фирми за коју је радила. За своје родитеље каже да су њена снага и слабост у исто време.

Читаоцима Гласа Подриња поручује:
- Ако се родиш сиромашан, не мораш тако да живиш цели живот. Ако нешто заиста желиш, без обзира колико је тешко, успећеш. Има много начина и могућности. Наравно, мораш да се потрудиш. Ако се родиш сиромашан, то није твоја грешка, али ако умреш сиромашан, онда јесте. То си сам дозволио, ништа ниси урадио у вези са тим. Верујем у то.

Слушајући ову причу запитали смо се да ли се борац рађа, или постаје? Можда и једно и друго.
M. Ф.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa