13. август 2018.13. авг 2018.
НБС: Динарска штедња исплативија од девизне
(Бета) - Народна банка Србије (НБС) данас је саопштила да је исплативија штедња у домаћој него у страној валути и да је динарска штедња у последњих шест година утростручена - са 18 милијарди на 54,4 милијарде динара и наставља да расте.
У саопштењу је наведено да је у том периоду повећана и девизна штедња - са 7,9 милијарди на 9,7 милијарди евра.
По тумачењу НБС, поверење грађана у домаћу валуту је повећано захваљујући њеним мерама и постигнутој трострукој стабилности – инфлације, девизног курса и финансијског система.
"Посебно охрабрује чињеница да су и динарска и девизна штедња повећане упркос смањењу каматних стопа на орочене депозите становништва, што говори о поверењу грађана у финансијски систем", истакла је централна банка.
НБС је подсетила да је у протеклих шест година међугодишња инфлација, која је у октобру 2012. године износила 12,9 одсто смањена до краја 2013. на ниво од 2,2 одсто, и већ пет година се успешно одржава на ниском и стабилном нивоу, упоредивом са инфлацијом у развијеним земљама.
"Постигнута је и очувана и релативна стабилност девизног курса. Динар је данас према евру на готово истом нивоу на којем је био у августу 2012. године, при чему су нето девизне резерве на највишем нивоу од 2000. године", навела је НБС.
Најављено је да ће НБС анализе о исплативости динарске штедње у односу на девизну објављивати на свом сајту два пута годишње - у јануару и јулу. Најновија анализа израђена је за период од августа 2012. до јула 2018. године и указује на већу исплативост штедње у домаћој валути и у кратком и у дугом року.
"Уколико се претпостави штедња орочена на годину дана, уз годишње занављање штедног улога увећаног за камату (и умањеног за порез код девизне штедње), јасно се закључује да је у последњих шест година било исплативије штедети у динарима", указала је НБС.
Наведен је пример да би штедиша који је у августу 2012. године положио 100.000 динара на динарску штедњу и сваке године обнављао уговор, добио у јулу 2018. године око 32.000 динара (270 евра) више у односу на штедишу који би у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.
Анализира само исплативост штедње орочене на годину дана, без занављања штедног улога, показује да је штедња у динарима била исплативија од штедње у еврима у готово свим посматраним потпериодима - и на дуже и на краће рокове, истакла је централна банка.
Објашњено је да је већа исплативост динарске штедње резултат ниске инфлације и релативно стабилног курса динара према евру, релативно виших каматних стопа на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу и чињенице да се на приходе од камата на динарску штедњу не плаћа порез (за разлику од девизне штедње на коју се каматни приход опорезује по стопи од 15 одсто).
У саопштењу је наведено да је у том периоду повећана и девизна штедња - са 7,9 милијарди на 9,7 милијарди евра.
По тумачењу НБС, поверење грађана у домаћу валуту је повећано захваљујући њеним мерама и постигнутој трострукој стабилности – инфлације, девизног курса и финансијског система.
"Посебно охрабрује чињеница да су и динарска и девизна штедња повећане упркос смањењу каматних стопа на орочене депозите становништва, што говори о поверењу грађана у финансијски систем", истакла је централна банка.
НБС је подсетила да је у протеклих шест година међугодишња инфлација, која је у октобру 2012. године износила 12,9 одсто смањена до краја 2013. на ниво од 2,2 одсто, и већ пет година се успешно одржава на ниском и стабилном нивоу, упоредивом са инфлацијом у развијеним земљама.
"Постигнута је и очувана и релативна стабилност девизног курса. Динар је данас према евру на готово истом нивоу на којем је био у августу 2012. године, при чему су нето девизне резерве на највишем нивоу од 2000. године", навела је НБС.
Најављено је да ће НБС анализе о исплативости динарске штедње у односу на девизну објављивати на свом сајту два пута годишње - у јануару и јулу. Најновија анализа израђена је за период од августа 2012. до јула 2018. године и указује на већу исплативост штедње у домаћој валути и у кратком и у дугом року.
"Уколико се претпостави штедња орочена на годину дана, уз годишње занављање штедног улога увећаног за камату (и умањеног за порез код девизне штедње), јасно се закључује да је у последњих шест година било исплативије штедети у динарима", указала је НБС.
Наведен је пример да би штедиша који је у августу 2012. године положио 100.000 динара на динарску штедњу и сваке године обнављао уговор, добио у јулу 2018. године око 32.000 динара (270 евра) више у односу на штедишу који би у истом периоду и уз исте претпоставке положио 100.000 динара у еврима на девизну штедњу.
Анализира само исплативост штедње орочене на годину дана, без занављања штедног улога, показује да је штедња у динарима била исплативија од штедње у еврима у готово свим посматраним потпериодима - и на дуже и на краће рокове, истакла је централна банка.
Објашњено је да је већа исплативост динарске штедње резултат ниске инфлације и релативно стабилног курса динара према евру, релативно виших каматних стопа на штедњу у домаћој валути него на девизну штедњу и чињенице да се на приходе од камата на динарску штедњу не плаћа порез (за разлику од девизне штедње на коју се каматни приход опорезује по стопи од 15 одсто).
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
