Волонтери су снага Црвеног крста

Рад волонтера је пример хуманости и солидарности који инспирише све нас, поручили су из Црвеног крста Шабац приликом доделе признања свима који својим радом и посвећеношћу дају значајан допринос заједници. Међународни дан волонтера установљен је на Генералној Скупштини Уједињених нација 1985. године и посвећен је хуманистима који слободно време користе да учине нешто за добробит других.

-Желимо да се захвалимо свим нашим волонтерима на свим активностима и помоћи коју пружају нашој организацији, јер они јесу наша снага. У свету има 17 милиона волонтера, у Црвеном крсту Србије 40 хиљада, а Црвени крст Шабац 280 волонтера који су спремни у свако доба да притекну у помоћ. Искористили смо ову прилику да позовемо пет старијих и три млада волонтера и који су већ ушли у наше програме и тек ће се едуковати. Редовно их шаљемо на усавршавање да сутра могу да буду и предавачи и можда и будући радници Црвеног крста- рекао је секретар Црвеног крста Шабац Славко Радовановић.

Волонтери Црвеног крста присутни су у свим структурама друштва, сеоским месним заједницама, предузећима, установама, основним и средњим школама.

-Годишње се организују 82 акције добровољног давања крви и на свим тим акцијама су ангажовани. Имамо екипе Прве помоћи, деца из основне школе су припремљена да могу да пруже Прву помоћ, не само у такмичењима и смотрама, већ на сваком месту где је потребно, помоћи у свим акцијама солидарности, приликом расподеле пакета и хране за Народну кухињу, у случају ванредне ситуације екипа састављена од људи едукованих и спремних да помогну у сваком моменту- нагласио је Радовановић.

Педагог у пензији и некадашља директорка Основне школе „Јеврем Обреновић“ Јасмина Богојевић захвалила је на додељеном признању. Волонтерка је више од 20 година и учествовала је у бројним активностима са људима из Црвеног крста- од Мале школе Црвеног крста у Тршићу, Церу, Соко граду, кроз бројне радионице и активности са децом.

-Сад размишљам колико је то све било стварно изузетно, хумано и испуњено емпатијом и колико су та деца била заинтересована. Колегиница која је била самостални стручни сарадник и ја смо у Тршићу. Деца су спавала у учионицама, то су били прилагођени услови за рад, другог начина није било, а нас две смо спавале у библиотеци те школе. Сад размишљам да ли би то у овим условима са овом децом било могуће, можда, не знам. Мала школа Црвеног крста, превенција болести зависности и друге едукације у Основној школи „Јеврем Обреновић“, само су неке од наших акција- рекла је Богојевићева.

Анђела Мијатовић прикључила се још у Основној школи активностима Црвеног крста, практично од првог разреда, кроз различите донације и добровољне прилоге.

-Када сам дошла у школу у Шабац, пробудила ми се жеља да више допринесем свом граду. Био ме страх да дођем сама, али када су одржали предавање у нашој Пољопривредној школи одлучила сам се да их питам да ли могу да им се прикључим. Први понедељак сам дошла и пријавила се и одмах се заљубила у волонтирање. Покушавам да мотивишем другаре да се и они укључе, али постоји и даље тај страх од непознатог, али када га савладају и дођу схвате да је овде заиста права породична атмосфера- истиче Анђела.