Анђела Мијатовић ученица Мачванске средње школе: Личност је огледало наше вредности

Црта од малих ногу и свој таленат сама је развила, а касније је он препознат и овенчан наградама. Брине о животној средини, истражује све што ће обогатити њен духовни живот. Написала је научни рад посвећен сликарству Милића од Мачве. Дизајнирала је лого Основне школе „Лаза К. Лазаревић“ у Клењу

Човек не може истински живети ако се тај живот одвија у оквирима унапред постављених ограничења, била она сопствена или наметнута од стране друштва у коме живимо. У младим годинама то је схватила ученица четврте године Мачванске средње школе у Богатићу Анђела Мијатовић, понос своје заједнице и краја из ког потиче. Добитница Светосавске награде за 2024. годину, неоптерећена тиме да се било коме доказује, вођена искључиво љубављу према традицији, култури и вредностима које ново време потире, опире се савременим тенденцијама које прете да угуше прилику да будемо јединствени и покушавају да „укалупе“ читаве генерације.

Научни рад о Милићу од Мачве
Као свестрана млада особа има бројна интересовања. Црта од малих ногу и свој таленат сама је развила, а касније је он препознат и овенчан наградама. Њена љубав су птице, па и сама има папагаја. Изучава стваралаштво Милића од Мачве, брине о животној средини, ужива у свему новом што може да научи и истражи, а што ће обогатити њен духовни живот. У Тршићу је у два наврата у Научно- образовном културном центру похађала камп о историји, култури и традицији. Током двонедељног боравка свакодневно је имала предавања на различите теме и радила са професорима Учитељског факултета у Београду. Уз подршку менторке Зоране Опачић написала је научни рад „Национална култура и хришћански мотиви у сликарству Милића од Мачве“, објављен у зборнику „Млади и србистика“.

-Сматрам да је један од најупечатљивијих сликара са нашег поднебља и, нажалост, некако је пао у заборав и из тог разлога сам желела да се позабавим његовим стваралаштвом. Годину дана сам истраживала материју, а рад се односи на национални идентитет Милића од Мачве, његову националну културу и хришћанске мотиве у његовим делима. Хришћански мотиви су ми били посебно интересантни зато што нисам приметила да су до сада били заступљени у истраживању. Он је своју националну културу промовисао у свакој прилици, језгро из кога је све проистекло јесте његова породица и сама Мачва, а приметно је да су људи тада више били заинтересовани за културу, окренути традицији, посећивали цркву- сматра Анђела, која је тај рад одбранила на београдском Филолошком факултету.

Лого Основне школе
Дизајнирала је лого Основне школе „Лаза К. Лазаревић“ у Клењу мало пре него што је из статуса основца прешла у средњошколце. Од малена је цртала, сваки блок или свеска коју би родитељи купили врло брзо би били испуњени од прве до последње странице њеним радовима. Карикатура коју је урадила освојила је треће место на републичком такмичењу „Мали Пјер“, а њене две разгледнице са ликовима Хајдук Станка Јанка Веселиновића и поново, Милића од Мачве, награђене су на конкурсу Туристичке организације општине Богатић као најлепше. Приликом недавног братимљења општине са француским градићем Dreux, биле су поклон тамошњој делегацији.

-Не знам шта сам прво нацртала, али знам да сам стално цртала кад сам била мала и родитељи су то одмах приметили. Они би знали да ми купе цео сет од 400 папира и за два дана сам их све исцртала. Наставница у основној школи Данка Милићевић је препознала мој таленат и пружила ми подршку која ми је значила због самопоуздања. Највише волим да цртам портрете, волим различите изразе лица, игру са сенкама. Када је у питању писање, увек је тешко почети, а после некако све иде као вода, већ се навикнеш, али када црташ, некако увек дођеш до неких грешака које се некад мало теже исправљају. Цртање захтева више времена и ангажмана, али у томе и истински више уживам- напомиње она.

Љубав према птицама
Учествовала је у акцији „Bird watching“ коју је организовало „Јато птица Србије“.
-Још као мала заволела сам птице и одрастам на селу са родитељима и животињама и самим тим што имамо много птица, имам папагаја, имали смо и пауна. То је била дводневна обука коју су организовали Birdslife Србија. Долазили су у Богатић, држали предавања. Пратим већ дуже време њихову организацију, која је интернационална. Када се појавила та прилика морала сам да је искористим. Ишли смо са обученим људима да посматрамо птице и притом смо водили рачуна о етици, како не бисмо угрозили или узнемирили птице. Било је то јако лепо искуство. Научила сам много тога. Имају планове да подстакну туризам који има за циљ да повећа свест о заштити, не само птица, него и наше животне средине. То је било у оквиру прекограничне сарадње, учествовала је и Босна. Ишли смо на Дрину, Шљункару, посматрали птице, учили о њима. Одзив није био велики, али сваки почетак је такав, тако да се надам да ћу успети да подстакнем људе да се за то заинтересују- истиче Анђела.

А колико јој је тешко да приволи пријатеље да се укључе у оно што је изван уобичајеног за њене вршњаке и младе генерације чији се живот одвија у сфери развоја дигиталних технологија и све већој превласти виртуленог над реалним светом?

Ако не знамо нашу културу, ко смо ми?

-То је сад мало тешко питање. Имам јако добре пријaтеље и околину, али некад је мало тешко доћи у додир са њима, јер немају увек жељу да чују то што бих волела да им испричам. Приметила сам да може врло лако да се подстакне интересовање ако постоји наша жеља и ми то можемо да урадимо презентацијама, едуковањем. Није немогуће да вратимо људе назад у културу, јер смо и ми као и све из ње проистекли, технологија је једна врста културе. Ако не знамо нашу културу и традицију, ако нисмо свесни наше културе, јесмо ли свесни ко смо ми уопште? Мислим да је то кључно питање, али надам се да ће да се повећа свест о томе и да ће у том смислу бити боље- каже Анђела.

Анђела планира да по завршетку смера техничар друмског саобраћаја упише психологију у Новом Саду, али верује да формално образовање није једини параметар квалитета.

-Схватила сам да не постоје неки оквири за нешто, да и школа није оквир за моје знање, оцена није мерило знања, што смо већ одавно утврдили, али ти оквири су ми били битни. Када сам отишла у Тршић, када сам упознала друге људе, схватила сам колико не знам. Мислим да је мени најзанимљивије да сазнам нове ствари за које можда нисам ни свесна да сам заинтересована за њих. Једноставно, учењем и самим чињењем стичемо неку добру навику. Не морамо да очекујемо да ћемо за све да добијемо неки резултат и тај резултат не мора бити материјални или мерљив нечим конкретним. Суштина је у ономе што ћемо добити на духовном нивоу. Неће нас градити ни одећа, ни кућа, ни новац. Нас ће градити наша личност. Мислим да је рад на себи јако битна тема- закључује Анђела.

Са вером у себе, на путу који можда на први поглед делује тежи, Анђела са лакоћом корача ка својим циљевима, јер док листа нове странице књиге живота, стално се отварају нове које на том путовању пуном неизвесности и лепоте неоткривеног жели да истражи.

„Пољопривреда за будућност“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.

Д.Димитријевић