Светски дан хране

У Србији се Светски дан хране обележава 16.октобра почев од 2001. године, ове године под слоганом: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”.

Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене.

Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби.

Завод за јавно здравње Шабац и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо. Установа пружа услуге Саветовалишта за исхрану, које има кључну улогу у превенцији болести повезаних са исхраном и промоцији здравих навика.

Кључне чињенице и изазови

Више од 10% укупне површине земљишта у свету показује знаке нарушене природне функције услед људске активности, а од тога 60% чини пољопривредно земљиште.

На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.

Док je 673 милиона људи гладно, око 900 милиона одраслих је гојазно, а 35,5 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину.

Током 2024. године главни узрок прехрамбених криза у 20 земаља света били су оружани сукоби, где је скоро 140 милиона људи било суочено са глађу.

Климатске промене утичу на приносе усева и расподелу рибљих ресурса, мењају нутритивну вредност хране и повећавају ширење штеточина и болести.

Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.

Упркос порасту индустријске пољопривредне производње, мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.

Шта свако од нас може да уради?

Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност у свакодневној исхрани треба да имају свеже сезонско воће и поврће са што више махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица.

Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране.

Подржите билошку разноврсност

Укључите у своју исхрану традиционалне, локално узгајане и сезонске намирнице.

Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

Пре припреме хране темељно перите руке сапуном и водом. Довољно дуго кувајте храну како бисте уништили све штетне микроорганизме који изазивају болести, а који могу бити присутни у сировим намирницама.

Читајте декларације на упакованим намирницама

Читајте декларације (етикете) на упакованим намирницама како бисте могли да правите здравије изборе. Декларација вам пружа информације о енергији (калоријама) и важним хранљивим састојцима попут соли, шећера и масти, што вам помаже да одржите уравнотежену исхрану. Такође, она вам указује на безбедност хране – на пример, датум најбоље употребити до значи да је храна можда и даље добра након тог датума, док употребити до означава крајњи рок за безбедну потрошњу. Разликовање ових термина помаже у спречавању непотребног бацања хране.

Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче.

Не бацајте храну!

Планирајте оброке унапред и припремајте само онолико колико вам је потребно. Искористите остатке уз креативне рецепте, донирајте их онима којима је потребно или их претворите у компост.

Завод за јавно здравље