Под озимим усевима посејано више површина

Површина под озимим усевима у четири општине које покрива Пољопривредна саветодавна и стручна служба Шабац ове године повећава се са досадашњих 25.000 хектара на 28.000 до 30.000 хектара

Ово повећање односи се не само на пшеницу, већ и на јечам, озиме усеве и стрнине. Иако је површина под јечмом мања него под пшеницом, укупно увећање је значајно.

Сетва пшенице у четири општине - Богатић, Шабац, Владимирци и Kоцељева је скоро завршена, уз повољне услове и повећање површина. Овогодишња сетва пшенице у Мачви одвија се готово под идеалним условима, оцењују стручњаци. Након неколико година климатских изазова, временске прилике ове јесени омогућиле су пољопривредницима да радове обаве у оптималном року, што је изузетно важно за правилно припремање биљке за зиму.

- Kада су температуре високе, биљка не препознаје јесен, већ вегетира као да је лето. У том случају не избаци вишак воде из ћелија, па касније може доћи до измрзавања. Срећом, сада су и дневне и ноћне температуре повољне па се пшеница понаша у складу с фазом развоја. Сетва је текла у оптималном року и посејане површине су повећане за око 25 одсто у односу на раније године. Разлог повећања лежи добрим делом у сигурности производње. Пшеница је стабилна култура, за разлику од кукуруза и соје које су ове године имале озбиљне проблеме због екстремних температура и суше - истиче дипл инг Дарко Симић, саветодавац у ПССС Шабац.

Kлиматске промене захтевају прилагођавање агротехнике, а стручњаци све чешће апелују на пољопривреднике да се врате некадашњој, заборављеној пракси подривању земљишта. Оно омогућава боље депоновање воде у земљишту и побољшава услове за раст биљака. Симић објашњава значај те „старе“ методе подривања земљишта као меру коју су практиковали наши стари и која се показала као изузетно добром и ефикасном.

- Без мере подривања вода се не задржава у дубљим слојевима земљишта, што може довести до проблема са влагом и смањењем приноса. Подривање је најефикасније одрадити након скидања пшенице, крајем јуна и почетком јула, и од 15. августа до 15. септембра, под условом да има мало кише да омекша земљиште и омогући разбијање плужног ђона. Без тога, вода једноставно склизне с површине и не депонује се где треба. Такође, правилна прихрана је од велике важности. Тако се, азотни прихранак даје у две фазе - прва док биљка бокори, а друга пред влатање и то само под условом да је неопходно, односно уколико се примети одступање у боји, изгледу, величини саме биљке. Врло често та друга прихрана није неопходна и уколико се примени, може само да наштети - објашњава саветодавац за ратарство.

- Kлиматске промене и високе температуре представљају изазове за ратарске културе. Наглашавам важност правилне агротехнике, укључујући подривање земљишта и анализу земљишта за прецизно ђубрење, што може значајно повећати приносе и смањити трошкове. Потребно је пратити развој биљака и правилно дозирати прихрану у фазама бокорења и влатања. Апелујем на пољопривреднике да сарађују са стручњацима и примењују савете како би се обезбедила стабилна и успешна производња – наводи Симић.

Анализа земљишта – кључ уштеде и већег приноса
Стручњаци истичу да произвођачи морају више користити анализу земљишта, које држава и локалне самоуправе субвенционишу.

- Агроном не може дати препоруку без анализе земљишта. Тек тада се може прецизно одредити колико и ког ђубрива треба додати, произвођачи често троше више ђубрива него што је потребно, што повећава трошкове без реалног ефекта. Пољопривредници морају више да сарађују са струком. Само тако можемо очекивати стабилне приносе и економску одрживост – истиче Симић.

Kукуруз и друге ратарске културе – променљиви резултати
Овогодишњи приноси кукуруза варирали су у зависности од типа земљишта и присуства падавина. На квалитетнијим земљиштима, приноси су били солидни, док су на слабијим теренима забележени знатно мањи резултати. Соја је, због киселих земљишта и високих температура имала лошу годину, док је сунцокрет, захваљујући отпорности на сушу, показао стабилност и чак бележи благи пораст површина.

С. Г.