Бранка Бојичић- први приватни логопед у Богатићу

Бранка Бојичић, мастер логопед из Богатића, већ четири године води сопствену праксу, а ускоро ће обележити и пету годину рада. Њен Едукативни центар „Мислим и говорим“ у Богатићу бави се логопедско- дефектолошком дијагностиком, третманом и превенцијом говорно- језичких поремећаја.
Претходно је радила у школи „Цветин Бркић“ у Глушцима са децом са сметњама у развоју. Ангажовала је школа, касније министарство, да одлази у кућне посете деци која нису била у могућности да долазе на редовну наставу.

У међувремену, била је и лични пратилац. Све то искуство јој је значило на путу ка остварењу жеље да покрене сопствени посао и са децом ради целодневно, на свој начин. Данас је њен кабинет преко пута Дома здравља постао адреса на коју свакодневно долазе деца којој је потребна подршка у савладавању језичких и говорних потешкоћа.

Фото: "Глас Подриња"

Добар глас најбоља препорука
-Сви су били скептични поводом моје одлуке, будући да је Богатић мало место и да никада пре није постојала приватна логопедска пракса. Ипак, храбро сам се одважила на тај корак, знала сам шта желим, имала већ много дидактичког материјала, те у том смислу нису била потребна додатна улагања. Задовољна сам што сам остварила велику жељу- напомиње Бранка.

Родитељи су долазили на препоруку других и добар глас је био најбоља препорука и без рекламе. Сада већ свакодневно има термине које прилагођава приватним обавезама, али послу је, без обзира на те изазове, истински посвећена, у чему је, верује, тајна успеха.

-Никад нисам одустала од жеље да радим овај посао, иако сам имала и других понуда које су ме одвлачиле од моје примарне замисли. Неко време сам функционисала на две стране, а онда сам одлучила да се посветим ономе што истински желим. Мислим да је то једини начин да се стигне до успеха, посвећеност и љубав према ономе што радиш- додаје.

У ординацију најчешће долазе деца од две и по године до школског узраста.

-Имам и предшколаца, али и деце први разред која нису завршила артикулацију на време. Чим дође време за писање, учитељица алармира родитеље и они траже помоћ. Велики број двогодишње деце у последње време јавља се на процену, јер родитељи страхују од аутизма кад примете да не извршавају налоге или се не одазивају на име. Мислим да су за то заслужни и медији, будући да се много прича о тим проблемима у јавности у последње време и свест родитеља је пробуђена, знатно су опрезнији у том погледу- наводи.

Некима да само савете шта треба да раде код куће, а некима препоручи одговарајуће третмане који захтевају континуитет долазака.

-Прво им кажем да искључе телевизију, укину телефон, јер је то, нажалост, тренутно највећи проблем. Не постаљам нереална очекивања, увек дам и себи и њима времена, а ако видим да нема резултата, препоручујем им др%уге могућности или терапеуте. Већином сви остају и буду задовољни- истиче.

Путовања нису препрека родитељима који желе да им дете напредује, па осим из Богатића и целе Мачве, долазе и из других градова и села- Змињака, Петловаче, Рибара Прњавора, Скрађана, па и Ноћаја и Манђелоса.

Успеси који су мотив више
-У питању су, не само деца типичног развоја са лошом артикулацијом и оскудном граматиком, већ и проблемима са читањем, писањем. Мени је већи изазов да радим са децом из спектра аутизма која још нису проговорила, него са децом типичног развоја. Велика је сатисфакција и за мене и за родитеље када дете које је невербално, које има додатне потешкоће и проблеме, оствари напредак. Онда смо сви срећнији и то ми даје ветар у леђа да још више напредујем у свом послу- напомиње.

Посебно истиче пример девојчице од три и по године која је била невербална, хиперактивна и имала поремећај пажње.

-На мој предлог мајка је одвела на Институт за ментално здравље. Добила је дијагнозу Ф83, пратили смо је и постигли невероватан успех. Кад је кренула у први разред у фебруару и отишла на редовну контролу, изашла је из дијагнозе. Докторка је била фасцинирана њеним напретком. Њена мајка мени приписује успех, али ја сматрам да смо заједно све постигле, јер је она њој била у потпуности посвећена и радила с њом свакодневно. Сада девојчица иде на фолклор, учи енглески језик и заиста је најтипичније дете свог узраста. Зато стално истичем важност рада са децом и изван ординације, јер само тако можемо доћи до жељеног резултата- наглашава.

Самостални посао има своје предности и мане. Потребан је постићи баланс и ускладити пословне са приватним обавезама, али уз добру организацију и подршку ближњих, Бранка све постиже.

Фото: "Глас Подриња"

Усавршавање и планови
-У раду са децом се дајем сто посто, другачије не умем. Наравно, сада кад имам и породицу и дете, мало је захтевније организовати се, али успевам и у томе. Истовремено, обавезе и трошкови приватних предузетника нису мале, али и то је оно што ме мотивише да радим и постижем више, кад знам да сам сама свој газда. Прве године сам конкурисала за подршку Националне службе за запошљавање и добила средства у износу од 250 хиљада динара, имајући у виду да је реч о дефицитарном занимању. Та средства су значила као подстицај, а касније сам развијала посао и настављала даље- објашњава.

Основне студије је завршила на ФАСПЕР-у у Београду 2011. Уследио је приправнички стаж у Дому здравља Богатић, положила је државни испит и одмах почела да ради. Након неколико година завршила је реедукацију Психомоторика- општа и специфична на Институту за ментално здравље у Палмотићевој, а касније и мастер студије.

-Када радиш у државној фирми или Дому здравља, школи или вртићу, немаш много простора да напредујеш, учауриш се ту где си. Имаш уобичајен протокол рада којег се држиш свакодневно, материјале који нису модернизовани, а наш посао нуди много више од тога. Постоје разне обуке, новитети, стандардизовани тестови- Предчип- тест за процењивање предвештина читања и писања, као и Reynell развојне језичке скале (скала језичког разумевања и скала језичке продукције), значајне за детекцију проблема- додаје.

Планове за проширење већ има и највероватније ће у наредном периоду започети сарадњу са дефектологом, што ће за ову средину бити велики корак.

Бранка наглашава да је улог у рад са децом велики, али и да се вишеструко врати.

-Волим оно што радим и осећам да сам пронашла свој пут. Свака нова година рада доноси нова искуства, али и потврду да је приватна пракса, и поред изазова, прави избор- закључује.

„Млади предузетници: развојни потенцијал Богатића“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.