Најчешћи физијатријски проблеми и стања код пацијената старијих од 50 година
Здрави зглобови у зрелим годинама
Болни зглобови, слабљење кичме и остеопороза – како благовремена физикална терапија, кретање и здрави стилови живота могу успорити старење и побољшати квалитет живота, за Глас Подриња објашњава физијатар др Мирјана Дурутовић Мозетић
- Најчешће тегобе код пацијената преко 50 година су болна стања и поремећај функције (ограничење покрета, укоченост, оток) периферних зглобова као што су колена, кукови, шаке, рамена и кичменог стуба. Затим, остеопороза и последице (преломи кичме и костију екстремитета) и различита неуролошка обољења централног и периферног нервног система (стања после шлога, лумбоишијалгије, синдром карпалног канала). Код радно активног становништва су релативно честе и повреде на раду – наводи др Дурутовић Мозетић. др Мирјана Дурутовић Мозетић, Фото: Приватна архива
Које болести доминантно карактеришу ову добну групу и какав је њихов механизам настанка? -Уз коштанозглобне и неуролошке проблеме, пацијенти често имају и придружене болести као што је хипертензија, дијабетес, поремећаји рада штитне жлезде, малигне болести, атеросклерозу. Многе од њих су последица инволутивних промена, дакле старења организма, успоравања метаболизма и дегенеративних промена које су неминовна последица старења. Међутим, одавно је доказан утицај начина живота - избор здравих животних стилова може значајно да успори и ублажи ове промене, спречи компликације и знатно допринесе побољшању квалитета живота.
У превенцији, али и лечењу остеопорозе, физичка активност има веома важно место, одмах иза примене лекова
Зашто се каже да је артроза „болест старења“? Који зглобови најчешће страдају након 50. године и како физикална терапија помаже у ублажавању бола и побољшању функције? - Остеоартритис („артроза“) настаје у покретним зглобовима екстремитета и кичменог стуба. Примарни остеоартритис настаје током живота у зрелом добу, као последица дегенерације зглобне хрскавице и промена на ткивима око зглоба. Најчешће се јавља у коленима, куковима, кичми, шакама. Последица тих промена је ограничен покрет, бол највише на покрет, отежано кретање, оток зглобова. Секундарни остеоартритис може настати као последица повреде зглоба, например, када дегенеративни процес напредује брже у односу на године. Фото: Цанва
Које промене на кичми највише муче пацијенте 50+, и да ли је физикална терапија увек прва опција пре операције? - Кичмени стуб је осовина која носи наше тело. Често у младости занемарујемо кичму, не водимо рачуна о заштитним положајима, не вежбамо, много седимо и тако улазимо у зреле године са лошим телесним држањем, слабим мишићима. Те промене се само потенцирају старењем и постепено све више сужавају могућности да се обављају и основне дневне активности као што је набавка, спремање оброка, одржавање хигијене, друштвени живот. Бол, кривљење кичменог стуба, неуролошке последице због притиска на коренове нерава са болом дуж руку или ногу („ишијас“) су најчешћи проблеми са којима пацијенти долазе. Важно је да се свака друга могућност лечења исцрпи пре одлуке о оперативном лечењу, која се доноси на основу потребне дијагностике и мишљења хирурга, али и психофизичке спремности пацијента. Период после операције кичме подразумева функционална ограничења, редовне вежбе и обнову физикалног лечења, употребу лекова, често и промену радног места. Важно је напоменути да се бол може задржати или променити јачину и место болности чак и после операције.
Познато је да исхрана и адекватна хидрација организма директно утиче на здравље у целини, самим тим и на стање коштанозглобног система
Колико је остеопороза опасна и зашто је важно радити на њеној превенцији (посебно код жена у менопаузи)? Које вежбе су кључне за јачање костију и смањење ризика од падова и прелома?
- Остеопороза (овде говоримо о тзв примарној, као последици менопаузе или старења где је могу имати и жене и мушкарци), или како је пацијенти најчешће описују, „разређење костију“, дакле смањење коштане густине, чврстине и нарушена грађа костију - по правилу, настаје годинама и не боли. Нажалост, често се открије тек пошто се догоде озбиљни преломи костију, кичме, који могу да угрозе и живот, захтевају дуготрајно и скупо лечење или остављају трајне последице. Свака жена би, по уласку у менопаузу, требало да уради тзв. мерење коштане густине на куку и кичми и да, према том налазу, понавља контроле ради благовременог откривања остеопорозе или остеопеније. Значајни фактори ризика су менопауза пре 45.године живота, пушење, ситнија грађа, подаци о остеопорози у породици, неке болести и лекови које утичу на коштани метаболизам. Фото: Приватна архива
Који конкретни савети о физичкој активности могу помоћи људима старијим од 50 година да одложе или ублаже развој дегенеративних промена? - У превенцији, али и лечењу остеопорозе, физичка активност има веома важно место, одмах иза примене лекова. Пре свега, правилна „употреба“ кичме, заштитни положаји (како се правилно сагињати, дизати терет, устајати из постеље и слично). Затим, редовна, прилагођена и умерена физичка активност, кад је у питању остеопороза доказано су ефикасне вежбе са (примереним) оптерећењем и брз, оштар ход, скакутање у месту, увек у безбедном окружењу и положају, да не дође до падова. Вежбе баланса, координације су такође важне у спречавању повреда. Када је остеоартритис у питању, одржавање адекватне телесне тежине, редовна физичка активност примерена општем стању, са чешћим паузама (одмором). Корисна је шетња, пливање, вожња бицикла и индивидуалне вежбе за цело тело у циљу очувања обима покрета, одржавања снаге и тонуса мишића. Уколико су тегобе због остеоартритиса већ изражене, најпре се мора учинити растерећење - најчешће применом помагала за ход као што је штап, затим ортоза, обуће, итд. Важно је нагласити да је кретање и код изражене фазе остеоартритиса неопходно и да продужава не само животни век зглобова него и пацијената. Опет са чешћим одмором, али, неодустајати од кретања. Нажалост, често виђамо пацијенте који због бола, све више седе, леже, јер су тада тегобе мање, чиме се увећавају негативни утицаји на зглобове и опште здравље. Фото: Приватна архива
Колико исхрана и суплементи играју улогу у физијатријском здрављу пацијената 50+? - Познато је да исхрана и адекватна хидрација организма директно утиче на здравље у целини, самим тим и на стање коштанозглобног система. Прекомерна конзумација црвеног меса, месних прерађевина, алкохола, напитака заслађених фруктозом, итд. доводе до појаве гихта. Такође, ултрапрерађена храна, газирана пића, негативно утичу на здравље зглобова и костију. Примерено општем здравственом стању, исхрана би требало да буде богата калцијумом, протеинима, влакнима и минералима, здравим мастима и угљеним хидратима. Суплементација Д витамином код неких пацијената и витаминима Б групе, алфалипоинском киселином, периодично коришћење препарата са довољном дозом глукозамин сулфата, колагена, повољно утичу на коштанозглобно здравље. У болној фази, локална примена гелова уз лекове против бола и упале. Фото: Приватна архива
Које физикалне процедуре дају најбоље резултате код хроничног бола код старијих пацијената? - Физикално лечење бола због остеоартритиса код старијих пацијената подразумева примену више врста физикалних процедура као што су: електротерапија, ласеро и магнетотерапија, термотерапија, мануелна масажа, кинезитерапија и радна терапија. Обим и садржај лечења одређује лекар специјалиста према општем стању и конкретном налазу на прегледу, за сваког пацијента понаособ.
Како физикална медицина и рехабилитација утичу на квалитет живота и самосталност у старијем добу? - Све оно чиме се бави тзв. рехабилитациона медицина (покретљивост, јачање мишића, побољшање координације, равнотеже, повољан утицај на опште здравље) је стварање предуслова за бољи, безболан и квалитетан живот, упркос годинама. На крају, али не и најмање важно, подсећам да никад није касно да се покренемо, не само да ходамо, вежбамо, користимо суплементе, него и да се здравије хранимо, адекватно лечимо и контролишемо своје хроничне здравствене проблеме, стварамо пријатно окружење и односе са другима. Сваки позитивни корак се вишеструко враћа, не само продужењем животног века, него и бољим расположењем, друштвеним животом, дакле, квалитетом живљења у целини – истиче др Мирјана Дурутовић Мозетић.
„Здравље у фокусу: водич за генерацију 50+“: Пројекат остварен уз подршку Града Шапца. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.