„Рајко Голубар“- фирма која покреће домаће сточарство
Године 1980, кад је почео да се бави стругарством, Мирољуб Новаковић је, уписујући фирму потпуно другачије делатности, одабрао необично име. Иако, у том тренутку, можда импулсивно, не и случајно. И тако је остало и данас, када из Богатића у целу Србију стижу мешаоне и пужни транспортери
Назив „Рајко Голубар“ даје и више него јасну асоцијацију. Ипак, у овом случају, није у питању оно на шта свако прво помисли, већ сплет игре речи и тренутне инспирације који је спојио наизглед неспојиво и уткао у себе један животни пут. Године 1980, кад је почео да се бави стругарством, Мирољуб Новаковић је, уписујући фирму потпуно другачије делатности, одабрао необично име. Иако, у том тренутку, можда импулсивно, не и случајно.
-Надимак Голубар су му дали у детињству, због хобија који је прерастао у љубав која надилази време. Други део назива Рајко, који нема везе са именом, не зна да објасни. Прозвали су га тако још као школарца. Зову и питају „Јеси ли ти Рајко?“ Он одговара потврдно. И тако је остало и данас- прича Мирољубов син Матија Новаковић, власник металостругарско- браварске радње у Богатићу која име није мењала с променом власника.
Фото: "Глас Подриња"
Традиција и почетак пута Поштујући традицију, иако је мењао делатност, задржао је препознатљивост породичног посла сажету у необичном називу. Прави мешаоне за сточну храну, пужне транспортере, круњаче, млинове- све што је потребно да се храна самеље и припреми за стоку у домаћинствима и фармама широм Србије. Временом је његова фирма постала синоним за квалитет, носећи дух породичне традиције и поштовања прецизног рада. О томе сведоче и званична признања- Златне медаље Новосадског сајма 2018. и 2019. године.
-Субвенције покривају 50 до 60 процената цене, па се пољопривредницима исплати да инвестирају у опрему. Самим тим они више купују машине које су им потребне и значајно олакшавају исхрану стоке и свакодневне обавезе- напомиње Матија.
Фото: "Глас Подриња"
Када је Мирољуб почео, био је фокусиран на производњу шрафовске робе. Уследио је рат и нова криза. Прешао је на услуге, тражећи излаз у тешким временима. Сад се мало ко бави прављењем навоја и шрафова, а истовремено, тежак мануелни рад замениле су машине. Матија је трасирао свој пут, нешто другачији од очевог. У предузетничке воде упловио је по завршетку средње школе, када је стекао диплому машинског техничара, са свега 19 година. У почетку је одлазио на сајмове и вашаре, касније је то постала нерентабилна и скупа инвестиција, а изгубила се и потреба, јер га сад највише ангажују по препоруци.
-Радио сам прво мало на распусту, упознавао се с послом и начином рада, стекао неопходне вештине и практична знања. Планирао сам тиме да се бавим и од раније то видео као будући позив. Нашу машину би свако сеоско домаћинство требало да има- мешаону и транспортер. Немерљива је уштеда у времену, јер кад је све „на дугме“ лако проналазите и раднике. То је та разлика- наводи Матија.
Фото: "Глас Подриња"
Изазови тржишта Супруга Кристина је од 2016. почела да обавља административне и књиговодствене послове, што значајно олакшава функционисање целокупног породичног бизниса.
-Купци су нам највише пољопривредна газдинства, сарађујемо и са фирмама којима услужно радимо машине. Клијентима који нису у систему ПДВ-а омогућавамо да и сами на тај начин обезбеде машине и тако могу да уштеде 20 посто, што им много значи- објашњава она.
Репроматеријалом се снабдевају углавном на нашем тржишту од домаћих произвођача и готов производ настаје на лицу места, као резултат посвећености и прецизности свих запослених.
-Делове правимо од лимова и све производимо сами, сем електромотора, који набављамо. Следе фарбање, сушење, различите процедуре у зависности од типа машине, потребно је неко време да се то све заврши- додаје Кристина.
Фото: "Глас Подриња"
У фирми је десетак радника. За поједине које су раније запошљавали са бироа добијали су олакшице од државе. Од субвенција су користили и банкарске кредите посредством Општег удружења предузетника. За производњу користе ласере и ЦНЦ машине. Стубови стоје као неми сведоци да се некад бавило стругарством, али нема ко да ради, јер су мајстори углавном старији и занат са њиховим пензионисањем постепено одумире. Истовремено, пошто је и посао који зависи од субвенција у пољопривреди неизвестан, увели су и Ц лимове, продају, сечење и савијање по мери на ласерима како би проширили делатност.
Посао је напоран, изискује целодневну посвећеност, будући да Матија мора да буде доступан 24 сата. Својим клијентима гарантује брзу испоруку и поузданост производа, па самим тим и било какав непредвиђен проблем мора ефикасно и у што краћем року да се реши.
Планови и перспектива -Ако неки проблем искрсне, морамо изаћи на терен како бисмо га решили на лицу места. Потребно је да брзо реагујемо, јер су у питању велике фарме и стока мора да буде нахрањена. Купци у нас имају поверења, јер дајемо гаранцију, а након истека гарантног рока пружамо услуге сервисирања и одржавања- појашњава он.
Годишње произведу 200 до 300 мешаона и испоручују на тржиште целе Србије. На готов производ чека се у просеку месец- два, али простора за проширење нема.
Фото: "Глас Подриња"
-Паритет је код нас тренутно лош у овом послу. С једне стране имамо клијенте који не питају за цену, а с друге стране, оне за које морамо да репарирамо моторе да бисмо им наш производ учинили приступачним. Појавила се и конкуренција са нижим ценама у другим деловима Србије, а да не говорим о „црном тржишту“ са којим не можемо да се изборимо. Људи су спремни да поруче у другој фирми и за минималну разлику у цени од 50 евра- истиче Матија.
Иако не планира да проширује посао, нема двоумљења да у њему жели да опстане, негујући истинску истрајност у раду записану у генима. Машине које се у његовој радионици састављају у метално благо носе причу о жељи да се старо и ново сретне и посвећености која се не види одмах, али се осећа у сваком залогају који у домаћинству или фарми постане део оброка за стоку. Та прецизност која покреће индустрију није само техничка, она је душа једне породице и места које зна колико вреди предан рад. А управо у томе, у споју наслеђа и савремене вештине, лежи разлог због ког име „Рајко Голубар“ остаје једнако звучно као и првог дана- као печат једног заната који траје.
„Млади предузетници: развојни потенцијал Богатића“: Пројекат остварен уз подршку општине Богатић. Ставови изнети у подржаним медијским пројектима, нужно не изражавају ставове органа који су доделили средства.