14. јануар 2026.14. јан 2026.
Pixabay
Православна Нова година
Православна Нова година обележава се 14. јануара, по јулијанском календару који Српска православна црква и данас користи у богослужбеном животу. Тај датум представља почетак нове године у црквеном календару и носи снажну симболику духовног обнављања и благослова за време које долази.
За разлику од грађанске Нове године, 14. јануар није дан гласних прослава, већ прилика за мирнији, породични и молитвени почетак године. У храмовима се служе литургије, а верници се моле за здравље, мир, напредак и слогу у породици и заједници. Посебан значај придаје се благодарности за све што је претходна година донела, али и нади да ће нова бити испуњена добрим делима.
У народној традицији, овај дан је тесно повезан са празником Светог Василија Великог, који се такође обележава 14. јануара. Због тога се Православна нова година у народу често назива и Васиљевдан. Обичаји се разликују од краја до краја, али је заједничко веровање да начин на који се овај дан проведе може да одреди ток читаве године – зато се настоји да он протекне у миру, радости и добрим мислима.
У неким срединама меси се посебан хлеб или чесница, у коју се ставља новчић као симбол среће и благостања. Деца се дарују, а старији размењују честитке и лепе жеље, уз традиционални поздрав – Срећна Православна нова година.
Четрнаести јануар тако остаје датум који, иако ненаметљив, носи дубоку поруку. Он подсећа на вредност традиције, духовности и заједништва, нудећи тихи, али снажан почетак нове године, заснован на вери, миру и нади.
За разлику од грађанске Нове године, 14. јануар није дан гласних прослава, већ прилика за мирнији, породични и молитвени почетак године. У храмовима се служе литургије, а верници се моле за здравље, мир, напредак и слогу у породици и заједници. Посебан значај придаје се благодарности за све што је претходна година донела, али и нади да ће нова бити испуњена добрим делима.
У народној традицији, овај дан је тесно повезан са празником Светог Василија Великог, који се такође обележава 14. јануара. Због тога се Православна нова година у народу често назива и Васиљевдан. Обичаји се разликују од краја до краја, али је заједничко веровање да начин на који се овај дан проведе може да одреди ток читаве године – зато се настоји да он протекне у миру, радости и добрим мислима.
У неким срединама меси се посебан хлеб или чесница, у коју се ставља новчић као симбол среће и благостања. Деца се дарују, а старији размењују честитке и лепе жеље, уз традиционални поздрав – Срећна Православна нова година.
Четрнаести јануар тако остаје датум који, иако ненаметљив, носи дубоку поруку. Он подсећа на вредност традиције, духовности и заједништва, нудећи тихи, али снажан почетак нове године, заснован на вери, миру и нади.
Актуелно
Најновији број
5. фебруар 2026.
