Друштвене мреже и сајтови за продају у нашој земљи препуни су огласа јефтиних расних штенаца. Цене се крећу од пар хиљада динара, до неколико десетина евра, а неретко креће и ценкање и молбе да се поклоне јер дете жели баш тако, а немају пара да купе. Нажалост, иза оваквих огласа стоје праве хорор приче које живе родитељи тих слатких јефтиних штенаца. „Штанцерима“, односно нелегалним котитељима, јер се одгајивачима не могу звати, пси служе само за лаку зараду. Пси се држе у крајње нехуманим условима, неретко затворени по кавезима у шупама, хране се колико да преживе, а штенци који се продају нису ни вакцинисани, ни очишћени од паразита, укратко – ветеринара нису ни видели.
Пси када заврше репридуктивни живот бивају избачени на улицу са бројним никада леченим болестима. Само ретки од њих имају срећу да их пронађе неко од љубитеља или неко удружења и да бар последње дане проведу у миру и без патње. Ово није класичан „удоми не купуј текст“, ово је прича о томе зашто не треба подржавати овакав вид трговине. Фото: "Огласи Шабац 015"
Правила и квалитетан одгој кошта Дарко Стојићевић одгајањем ротвајлера се бави већ деценијама и има одгајивачницу „Еуророт“. Истиче да штене које кошта 50, 100, па и 200 евра не може бит квалитетно одгајено, не у смуслу изложбеног квалитета, него
-Да би се оформио пас, од штенета до женке која ће да се штени, треба много љубави, стрпљења и новца. Треба да се сниме кукови, лактови, да се оцени да је здрава, све то кошта. Парење са псом који све то има такође кошта. Затим следи гајење штенаца, што подразумева квалитетну исхрану, две до три вакцине, папире... Многи неће папире да би их мање коштало, али баш они су уверење да је штене здраво физички и да има генетику да буде и психички стабилно. Људи имају по десет паса у дворишту, паре се међусобно, хране их хлебом, не вакцинишу, не тестирају на болести, практично их не коштају ништа и онда продају по било којој цени, објашњава Дарко. Фото: Приватна архива
Подсећа да је пас обавеза од десет, дванаест година и уколико има наследне болести мучиће се и власник и пас.
-Нажалост, људи који тако купују штенце нису спремни ни да се помуче зарад пса и уколико се код њега развије нека болест завршиће на улици или ко зна како. Када ми неко тражи да му препоручим штене од 200 евра ја га посаветујем да оде у прихватилиште и узме пса који ће бескрајно волети и бити му неизмерно захвалан. Љубав према псу значи и обавезу и сви треба да размисле имају ли времена, средстава и услова пре узимања пса, наводи Дарко.
Међу одгајивачима се држе и тога да штенце не треба продавати јефтино и из разлога што онај ко нема пара да га плати касније неће имати чиме да га храни и лечи. Такође, остају у контакту са људима којима продају штенце како би их и даље пратили и били сигурни да су у добрим рукама, а уколико постоји могућност и пре продаје оду у посету будућим власницима да виде у каквим условима ће их држати.
-Ако ми каже „имам неку кућицу у дворишту“ – не може! Нећу да ризикујем да пас заврши на ланцу. Ниједан пас не би смео да буде на ланцу. Радије ћу штене продати јефтиније ако знам да иде код некога ко ће га заиста волети и код кога ће уживати, истиче Дарко.
Узрок великог броја напуштених паса Весна Теодоровић из Удружења за заштиту паса „Право на живот“ истиче да су управо илегални котитељи један од главних узрока великог броја напушетних паса на улицама. Наводи податак да се у Србији годишње изда готово 50.000 родовника годишње, а у Аустрији око 6.800. Још је много већи број оних штенаца који родовнике немају. Потпуно је јасно да сви ови пси немају шансе да неђу своје домове. Фото: Приватна архива
-Набаве два расна пса са идејом да од њих остваре профит, штенце уопште не вакцинишу, продају их чак и по 20, 30 евра, шире се болести, долази до епидемија парва и штенећака и то је један зачарани круг који нико не контролише. Псе доживљавају само као извор прихода, не труде се да им обезбеде нормалне услове. Небројено је примера где пар паса држе затворене у подрумимима, шупама, размножавају их до бесвести по два пута годишње, ти пси буквално не виде светлост дана, а када више нису способни за расплод завршавају измучени на улици, наводи Весна.
Није редак случај да „штанцери“ имају по више раса паса, држе их у премалим кавезима, а брину о њима тек толико да их одржавају у животу како би могли да се коте.
-Пре куповине расног пса треба размислити о томе каква жртва стоји иза тога и каква злостављања и злоупотребе стоје иза тога да би неко могао да има малог слатког пса. Притом су прихватилишта пуна расних паса, а у њима практично немају шансе пси који су предвиђени за живот у кућним уловима. Имамо расе које су „модни тренд“ неколико година, а након тога постоји талас њиховог избацивања на улицу. Последњих година тако завршавају малионе и малтезери, наводи Весна.
Пре куповине расног пса треба размислити о томе каква жртва стоји иза тога и каква злостављања и злоупотребе стоје иза тога да би неко могао да има малог слатког пса
Нажалост, пси за овакве „одгајиваче“ нису бића него извор зараде. Уколико не могу да их продају може и замена за нешто што би им користило, или могло даље да се прода.
Порука је јасна – уколико заиста волите псе, при куповини не гледајте цену него услове из којих долазе.
