Кратак живот и дубок траг Бране Ћосића

Опраштао се Ђорђе Балашевић од девојке која га је пратила на служење војног рока, 1980. године, у улици Бране Ћосића. Памтио је сузу на врху њеног носића и улицу која је носила име знаменитог Подринца, великог књижевника, којег су болест и прекратак живот спречили да оствари много више у књижевности, мада је траг и овако велики.

Крајем јануара 1934. године, пре 92 године, заувек је животну сцену напустио Бранимир Брана Ћосић, српски и југословенски писац рођен у Штитару 13. септембра 1903. године. Рођен је у години убиства једног краља, а преминуо у години када је убијен други, истог имена. Цео кратак живот водио је борбу са туберкулозом и на крају у тој борби поклекао.

Аутор: Непознат - Enciklopedija Leksikografskog zavoda 1 (A-Ćus), Jugoslavenski leksikografski zavod. Zagreb, 1966., Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=36073049

Студирао је најпре права, која је напустио, а потом се посветио студијама опште историје, социологију и историју уметности. Како је стално био на лечењу, у болничкој постељи је највише писао. У санаторијуму је настало и његово најпознатије књижевно дело „Покошено поље“, које је донекле и аутобиографско.

Пре „Покошеног поља“, објавио је два романа „Врзино коло“ и „Два царства“, као и три збирке приповедака. Зарађивао је радећи као сарадник и коректор у књижевним часописима, а према неким подацима, близу завршетка је био и роман посвећен његовој борби са туберкулозом, но није стигао да га заврши.