Шабац и Зимске олимпијске игре

Такмичења у појединим спортовима су већ стартовала, а вечерас (петак) биће и званично отворене Зимске олимпијске игре у Милану и Кортини, италијанским градовима. Кортина је, за разлику од нас, под снегом и у идиличној атмосфери зиме дочекује велики спортски догађај који има посебну драж за све, не само учеснике и љубитеље зимских спортова.

У Шапцу је спорт популаран, али зимски нису у тој мери, те иако нема снажних спона, оне постоје и из много разлога вреди, колико време дозволи, пажњу посветити овом догађају.

Скијање у равници

Шабац као равничарски град, где снег није честа појава, посебно када говоримо о сувом снегу који остаје, далеко је од идеалног подручја за разој скијања, но управо Шабац је још тридесетих година имао свој смучарски клуб. Уз много импровизације, скијање је постала рекреативна забава, али и спорт о коме се причало.

Скијало се, пре рата, највише на Мишарском брду и Бећином брду, односно данашњем Летњиковцу. Када се те стазе савладају, одлазило се на Цер.

Рат је само привремено зауставио то, а одмах по завршетку, Планинарска друштва и друге спортске организације приређивале су скијашке обуке на оближњим планинама, наступе на такмичењима, у скијашком трчању, но и смучању, а последњих година организују неке туристичке агенције из Шапца и ски излете. Посебни ентузијасти, попут Сола Панасиука, умели су да скијама прођу кроз град током снежних зима.

Хокеј на леду - могло се догодити

Нема бржег спорта на свету, ни популарнијег зимског, од хокеја на леду. Јесте врло скуп и захтеван спорт. Осим опреме захтева лед и ледену дворану, да би трајао током целе године. Шабац никада такав објекат није имао, али хокеј су најпре играли дечаци, када заледи Бенска бара (пре него што је ту изграђено насеље), или у Великом парку, или било којој леденој површини.

Мало Шапчана зна да је била близу ситуација да и Шапчани уживо посматрају један хокејашки меч у свом граду. Крајем претходног века, на место председника Хокејашког клуба "Црвена Звезда" изабран је шабачки новинар, у том тренутку директор агенције Танјуг, Драган Мићић. Он је имао идеју да Шабац буде један од градова у којиме ће бити организована промоција хокеја. Замисао је била да се постави вештачко клизалиште на отвореном, у димензијама хокејашког терена, постави плексиглас и буде организован хокејашки дуел. Утакмице на отвореном су и данас велика атракција у Канади и САД, но та идеја није заживела.

Шабац ипак није остао без хокеја. Током псоледње Вечери куповине и добре забаве у 2011. години. На отвореном клизалишту, на Тргу шабачкиг жртава, организован је ревијални хокејашки меч црвене и плаве екипе и то је, за сада, једини дуел овог спорта организован у Шапцу.

Шапчанка репрезентативка у бобу

Боб је један од најатрактивнијих зимских спортова, пре свега због специфичниг боб санки и брзине, али је посеба и по томе што је Србија имала своје екипне посаде у Ванкуверу и Сочију. Шапчани могу поносно рећи да је наша суграђанка једна од нада овог спорта за ЗОИ 2030. на Алпима.

Јана Исаиловић, пре свега успешна ателетичарка из Шапца, истовремено је и репрезентативка Србије у бобу и то новој, искључиво женској дисиплини, монобобу, односно бобу једноседу, која је и у званичном програму Зимских олимпијских игара. Како услво дозвољвају, тренира на аеродрому Ечка крај Зрењанина, а потом, уколико буде средстава, одлази у Француску на званичну стазу.

Клизалиште на отвореном

Више зима у низу, постављано је клизалиште на Градском тргу, где су се, сви заинтересовани могли обучити овој вештини. Повремено су постављани и мали голови, те су најмлађи импровизовали и хокејашке вештине. Немогуће је то поредити са истинским спортом, као што је уметничко клизање, но и најуспешније клизачице и клизачи, почињали су управо на отвореним клизалиштима.

Олимпијски пламен сијао у Шапцу

Вечерас ће се разгорети олимпијски пламен у Италији, а пре 42 године, на путу ка Сарајеву, прошао је кроз Шабац. Од Новог моста до изласка из града на супротном крају, вредно олимпијско знамење, поздрављали су Шапчанке и Шапчани тог 05. фебруара 1984. године.

Шта је посебност Зимских олимпијских игара?

Гледање ЗОИ може бити врхунска забава и дивљење, чак и када не волите зимске спортове. Свако се радовао зими због клизања и санкања пре свега, е и то су спортови с традицијом и посебни на Играма.

Не постоји било ко на свету, ко се не диви уметности и бравурама клизачица и клизача у уметничком клизању и сваки поглед је дивљење умешности оник које посматрамо.

Најлепшти део детињства биле су санке, а посебно задовољство спуштање низ неку падину, а у спортском санкању стаза је стрма и такмичари који су на леђима достижу брзину и до 150 км на час, при томе управљај искључиво ногама и померањем тела у кривинама.
Боб и скелетон (спуштање на стомаку, на посебној дасци) постиже брзине између 130-140 км на час.

Ски скокове многи воле, а када погледате висине скаконица, 90 и 140 метара, схватитет да скакачи скачу, при брзини приближној 100 км на час, са висине једнаке згради од 25 до 30 спратова!

Ко је више за колективне спортове, ту је увек хокеј на леду. После 12 година паузе, поново ће најбољи светски играчи, из најјаче лиге света НХЛ, наступати на ЗОИ. Олимпијско злато у овом спорту вредније је од сваког другог, јер су Игре на сваке четири, док је Светско првенство сваке године.

Д. Б.