Путовања која миришу на слад, кригле и вековне пивнице

Посетили су мноштво пивница у Немачкој, Аустрији, Холандији, Чешкој и Словачкој, пробајући различите врсте пива, укључујући и она необична са специфичним укусима и мирисима.

Ненад издваја традиционалне пивнице у мањим местима у којима се пиво точи у керамичким криглама директно из буради. Љубав према пиву, музици и путовањима преточила се у јединствено искуство обиласка пивница, беер гарден-а и локалних пивара широм старог континента. Идеја о пивским турама родила се каже, спонтано, током пандемије.

Фото: Приватна архива

- Имам другара из Америке који сваке године долази у Ваљево, када смо обилазили метал фестивале по Европи – Толмин, Велење, Метал Фест. Када је дошла корона и када фестивала није било, дошли смо на идеју да направимо пивску туру. На прву руту кренули смо из Ваљева, преко Словеније. Обишли смо Љубљану и ту смо први пут налетели на нека нестандардна, егзотична пива. И тако је све кренуло. Те године смо пробали двадесетак различитих пива – присећа се Ненад.

Уз веће количине пива, увек се пије и вода како би се хидрирао организам

Пут их је даље водио кроз Немачку и Аустрију. Посебан утисак оставиле су старе немачке и аустријске пиваре, неке старије и од осам векова.

- Нашли смо пиво чија се пивара налази двадесетак километара од Минхена, које се прави још од 1206. године. То кад знаш, не можеш да га пијеш исто као пиво из продавнице. У Минхену смо посетили чувену пивницу у којој је Хитлер држао говор и тамо пробали три њихова пива – пшенично, тамно и светло. Посебан утисак на мене је оставио Салзбург. Одушевио ме је изглед пивнице, то су заправо огромне хале, са сепареима, местима за сталне госте, где не може свако да седне. Точи се само једно, њихово пиво које праве вековима. Прави рај за љубитеље пива. У пивници систем функционисања био је потпуно другачији - уплатиш одређени износ новца, добијеш картицу, својеврсан ваучер, узимаш керамичке кригле које стоје по ходницима, опереш их на чесмама које личе на старе дворишне чесме и стајеш у ред. Момци точе пиво директно из буради која долазе из подрума. Бурад од 50 или 100 литара испразне се за пет до десет минута – објашњава.

Фото: Приватна архива

Путујући и обилазећи пивнице, стекао је пријатељства која трају до данас. Наших људи заиста има свугде, прича Ненад.

- Приметиш да је пуно радника са наших простора. Упознали смо једног момка из Београда, данас је он менаџер те пивнице и наш пријатељ код којег идемо сваке године и остајемо по три-четири дана. Једна тура је била „путевима пива“ кроз Источну Немачку, затим Карлови Вари, па три дана у Прагу. Возали смо се по чешким селима и пробали њихова пива. У повратку смо се заустављали на бензинским пумпама где се продају локална пива која не можеш наћи нигде ван тог краја – наводи.

Најстарије пиво које сам пио је Баварско пиво, пивара је почела са радом 768 године у манастиру,
а као већа производња је кренула 1040. године

Као једну од најзанимљивијих дестинација Ненад издваја Бамберг, град у Баварској.

- Бамберг је средњовековни град, ту свака пивница има своје пиво. Платиш два евра криглу од пола литре и шеташ се главном улицом. Можеш да уђеш у другу пивницу и да ти наточе пиво у исту ту криглу. На крају криглу можеш да задржиш или да је вратиш и добијеш новац назад. Ту смо пробали и нека необичнија пива. Пили смо димљено пиво које мирише као сланина или пршута. Чудно, али феноменално – присећа се.

Фото: Приватна архива

Најнеобичније пиво пробао у Братислави, најлепше пио у Чешкој
Најнеобичније пиво пробао је у Братислави које је имало леп укус, али ужасан мирис. Најлепша су каже, сва пшенична пива.

- Укус тог смрдљивог пива је био прелеп, али мирис је био толико лош да је подсећао на измет. Мислили смо да се неко од нас нашалио, али када смо помирисали криглу – било је катастрофа. Најлепша пива која сам пробао су чешки Бернард из Карлових Вари и нека немачка из околине Минхена. Тешко је издвојити једно. Не пијем крафт пива, она са укусима цитруса, чоколаде и слично – то се попије једно или два. Класична пива су таква да се ујутру осећаш као да си пио добру ракију – нема главобоље, нема проблема. Пиво тражи и добру подлогу. Мора да се добро једе и да се упоредо пије вода. Храна је углавном сланија – кобасице, буткице, кромпир и све је то део ритуала – истиче Ненад.

Фото: Приватна архива

Нова пивска тура у плану је у јуну месецу, са смештајем у Немачкој и Аустрији, и обиласку пивница око Минхена и Салзбурга.

- За мене је пивска тура бољи одмор него море или планина. Путујемо 7 до 14 дана, без журбе, уз добру храну и дружење. Пиво није само пиће, то је култура, традиција и одличан начин да упознаш људе и места које обиђеш у потрази за добром криглом – закључује Ненад Павловић.