Мода као хоби, образовање као циљ

Након првих одбијања са 13 година, млада суграђанка изградила је препознатљиво име у свету моде, али приоритет остају студије дефектологије и рад са децом

Први пут су је одбили са 13 година. Данас, са 19, иза себе има ревије, кампање и суграђане који је препознају на улици. Између та два тренутка стало је одбијање, неколико година рада у тишини и одлука да не одустане од свог сна.

У Шапцу, где моделинг није индустрија, већ реткост, Тамара Пармаковић је успела. Без велике агенције, без селидбе у Београд, без одустајања од школе. Док планира студије дефектологије, паралелно излази на писту са јасним ставом.

- Моделинг волим, али знам да није заувек.

Три одбијања као лекција
Све је почело раним разочарањем. Са 13 година први пут је покуцала на врата једне београдске агенције, а одговор је био кратак: одбијена због година. Уследила су још два негативна.

-То ми је био ударац, али нисам дозволила да ме то поремети – присећа се деветнаестогодишња Шапчанка.

Пут без матичне агенције
Прилика није дошла на велика врата, већ тихо, три године касније. Са шеснаест, случајно, почиње сарадњу са локалном продукцијом „Поручи видео“.

Без класичне матичне агенције, која у модном свету често диктира сваки корак, задржала је слободу. Од реклама и дигиталних кампања до писте, али увек без притиска који често ломи друге девојке.

-Нисам тип манекенке која живи само за писту. Код мене је све измешано – објашњава свој став према индустрији која инсистира на екстремима.

Док многе њене вршњакиње пролазе кроз строге режиме, она бира баланс.

-Никад нисам била строга према себи у смислу изгладњивања. Ако треба да се припазим за неко снимање, припазим, али никада то није било по сваку цену.

Прекретница на домаћој писти
„Ватрено крштење“ догодило се у јануару 2024. године. На препоруку новинарке Гордане Мањенчић, стала је на писту у креацијама Марије Handmade. Тај датум памти као прекретницу.

-Кад год Марија има ревију, она ме зове. Каже ми: „Имам поверење у тебе.“ То узајамно поштовање ми је важније од свега. Волим сцену и светла рефлектора, али кључан је осећај који имам уз свој тим.

Озбиљнији испит стигао је у београдском Хангару, на догађају „Fashion Selection“, где је носила моделе друге познате шабачке дизајнерке.

-Први пут сам стала на писту са мишљу да је то нешто велико. Док смо чекале излазак, имала сам благу трему. Али кад сам закорачила на писту, помислила сам: То је то, овде припадам.

Приоритет индекс, а не рефлектори
Упркос томе, моделинг не види као једини животни позив. Завршава Шабачку гимназију и планира да студира дефектологију. Привлачи је психологија, разговори и истраживање људске душе, док трачарење види као губљење времена.

-Желим да помажем деци. Лепота има рок трајања. Реално, каријера манекенке траје до 25, евентуално 30. Након тога мораш да имаш нешто своје, а образовање је оно што нико не може да ти одузме.

Породица најчвршћи ослонац
Породица јој је највећи ослонац. Одбијање агенција када је имала 13 година поднели су заједно. Научила је да буде захвална на свакој прилици, али не по сваку цену.

-Васпитана сам на чврстим моралним начелима и никада не бих урадила нешто што би осрамотило моје родитеље. За мене би било каква непристојна понуда значила моменталан крај.

Мајка, по занимању фризер, често је њена десна рука, док је отац музичар заслужан за то што јој је музика главни вентил.

-Жива музика и друштво ме највише опуштају. Мислим да музика лечи.

Одрастање у мањем граду види и као препреку и као предност.

-Из Шапца је теже успети јер нема много прилика, али није немогуће. Ако сте из малог града, то не значи да не можете да направите велики успех.

Срећа воли тишину
Не говори унапред о неким плановима, водећи се филозофијом да срећа воли тишину.

-Кад сам се први пут јавила агенцијама, причала сам свима и нисам успела. Други пут сам ћутала док резултати нису били видљиви.

Циља на иностранство, пре свега Турску и Италију, док америчко тржиште оцењује као презасићено и сурово. У будућности би волела да оснује сопствену агенцију, можда и у родном граду, која би неговала другачији приступ.

-Мислим да су агенције сурове. Девојке уђу из љубави, а изађу са горчином. Ја бих волела да то буде другачије.

На питање о узорима одговара без задршке.

-Као мала сам гледала ревије на телевизији и дивила се, али нисам имала једну особу као узор. Можда је то и добро. Постала сам сама себи узор.

У три године рада научила је да је разочарање само пауза, не крај.

-Никада нисам рекла: „Ја ово не могу“. Само сам сачекала свој моменат. Ми често журимо, жарко желимо, а некад је довољно само да пустимо. Ако треба да дође, доћи ће.

За сада, долази. И писта, и индекс, планови и остварење снова.

М.Ж.Б.