1. март 2026.1. мар 2026.
У форми у Шапцу. Фолклор као тренинг: може ли коло да замени теретану?
Више од игре: фолклор као облик физичке активности
Када се помене фолклор, већина најпре помисли на ношње, сцену и аплауз. Ретко ко помисли на пулс, кондицију и бол у листовима дан после пробе. А управо се ту крије друга страна народне игре – она физичка, захтевна и упорна.
Једна проба фолклора траје најчешће сат и по. Без справа, без траке за трчање, без тегова. Ипак, у том времену тело пролази кроз озбиљан тренинг. Брзи кораци, скокови, промене правца, спуштања у коленима и нагла убрзања активирају читаво тело – од стопала до рамена. После неколико кола, дисање постаје дубље, а срце ради у ритму који нимало не заостаје за кардио тренингом.
За жене свих узраста, од студенткиња до оних које су одавно изашле из факултетских клупа, фолклор има неколико важних предности. Пре свега, развија издржљивост и координацију. Кораци се уче, понављају и усавршавају, што захтева концентрацију и стабилност. Истовремено, рад у колу јача мишиће ногу и леђа, а правилно држање тела долази готово природно.
Посебна вредност је у томе што се тренинг не доживљава као обавеза. Музика и заједнички покрет ублажавају осећај напора. Управо зато многе жене у фолклору истрају дуже него у класичној теретани или на групним фитнес програмима. Нема огледала ни поређења – корак се учи због игре, а кондиција долази успут.
Да фолклор није маргинална појава сведочи и број културно-уметничких друштава у овом крају. У Шапцу делују „Абрашевић“ и „Чивија“, у Богатићу „Ђидо“, у Коцељеви секције при Центру за културу „Јанко Веселиновић“, а бројна друштва постоје и по околним местима. Сва она, поред очувања традиције, нуде и редовну физичку активност.
Може ли, дакле, фолклор да замени теретану или зумбу? За многе жене – може. Не зато што је лакши, већ зато што је одржив. Покрет је интензиван, али природан; тренинг је захтеван, али праћен музиком. А када се здравље гради у ритму игре, навика се задржава дуже него што се очекује.
Једна проба фолклора траје најчешће сат и по. Без справа, без траке за трчање, без тегова. Ипак, у том времену тело пролази кроз озбиљан тренинг. Брзи кораци, скокови, промене правца, спуштања у коленима и нагла убрзања активирају читаво тело – од стопала до рамена. После неколико кола, дисање постаје дубље, а срце ради у ритму који нимало не заостаје за кардио тренингом.
За жене свих узраста, од студенткиња до оних које су одавно изашле из факултетских клупа, фолклор има неколико важних предности. Пре свега, развија издржљивост и координацију. Кораци се уче, понављају и усавршавају, што захтева концентрацију и стабилност. Истовремено, рад у колу јача мишиће ногу и леђа, а правилно држање тела долази готово природно.
Посебна вредност је у томе што се тренинг не доживљава као обавеза. Музика и заједнички покрет ублажавају осећај напора. Управо зато многе жене у фолклору истрају дуже него у класичној теретани или на групним фитнес програмима. Нема огледала ни поређења – корак се учи због игре, а кондиција долази успут.
Да фолклор није маргинална појава сведочи и број културно-уметничких друштава у овом крају. У Шапцу делују „Абрашевић“ и „Чивија“, у Богатићу „Ђидо“, у Коцељеви секције при Центру за културу „Јанко Веселиновић“, а бројна друштва постоје и по околним местима. Сва она, поред очувања традиције, нуде и редовну физичку активност.
Може ли, дакле, фолклор да замени теретану или зумбу? За многе жене – може. Не зато што је лакши, већ зато што је одржив. Покрет је интензиван, али природан; тренинг је захтеван, али праћен музиком. А када се здравље гради у ритму игре, навика се задржава дуже него што се очекује.
Актуелно
Најновији број
9. април 2026.
