„Уметност лековитог приповедања“- плод љубави према позиву

Нова публикација Друштва школских библиотекара Србије „Уметност лековитог приповедања“ настала је као резултат дугогодишње праксе и истраживачког рада школских библиотекара у области инклузивног образовања. Кроз програм од јавног интереса Министарства просвете за 2025. годину, Друштво се формално укључило у развијање инклузивних модела рада, а ова књига представља пету штампану публикацију од покретања издавачке делатности 2020. године.

Како истиче председница Друштва, Ивана Ранковић, публикација је потврда да школски библиотекари не делују само у пракси, већ и теоријски промишљају свој рад читају, истражују и пишу, ослањајући се на богато педагошко искуство и академска утемељења. Она наглашава да је то показатељ одговорног, стваралачки надахнутог и компетентног рада, као и чињенице да су библиотекари, попут књига, чувари сећања и вредности.

Инклузија кроз креативност
Књига се издваја по томе што није настала као формални приручник по наруџбини, већ као плод професионалне посвећености и љубави према позиву. Стручну пуноћу дају јој ауторке Бранка Алимпијевић и Александра Вуковић Курдулић.

Конципирана је у три целине. У првој се говори о свеобухватности васпитања и новим димензијама педагошког рада. Друга истиче значај читања за ученике из осетљивих група, али и за сву децу, док трећа доноси конкретне примере из праксе- живе ситуације сарадње ученика који се образују по ИОП-у, библиотекара и родитеља, као и искуства из пројеката, путовања и хоризонталног повезивања школа.
Александра Вуковић Курдулић, мастер библиотекар- информатичар, запослена у основним школама „Свети Сава“ и „Стојан Новаковић“, кроз свој рад реализовала је бројне иновативне програме усмерене на подстицање читања, развој ученичких талената и унапређење инклузивне праксе.

-Приручник „Уметност лековитог приповедања“ финансирало је Министарство просвете у оквиру програма предуниверзитетског инклузивног образовања, што говори о недостатку такве литературе. То нас је додатно мотивисало да приступимо инклузији у креативном смислу- појашњава Вуковић Курдулић, истичући да се њена колегиница Алимпијевић снажно ангажовала да се Друштво школских библиотекара Србије, које ове године обележава две деценије постојања, активно посвети издавачкој делатности.

Мотивација за струку
-Бранка је мотор Друштва и предњачи у писању и мотивисању колега да заједно стварају. У приручнику сам присутна кроз инклузивну праксу којом се бавим већ осам година, док је Бранка теми приступила истраживачки, из угла филолога, професора српског језика и књижевности и школског библиотекара- наводи Вуковић Курдулић, подсећајући да су заједно биле ангажоване и на приручнику „Уметност читања“.

Она додаје да књига може бити подстицај колегама да покрену сличне активности у својим школама.
-Посебно ту мислим на библиотекаре, али и на све који раде у образовању. Увек постоји могућност да се формира секција, покрене ваннаставна активност, пројекат, манифестација или акција у школи. Можда се то не документује увек на овај начин, али ми имамо могућност да негујемо издавачку делатност и да све оно што као библиотекари радимо у Србији учинимо видљивим кроз приручнике. „Уметност читања“ је један од таквих примера- први пут су школски библиотекари писали за школске библиотекаре- нас пет, заједно са Бранком- напомиње она.

Бранка Алимпијевић, мастер филолог, школски библиотекар у ОШ „Никола Тесла“ у Винчи, у звању педагошког саветника, ауторка је бројних приручника и стручних текстова, реализатор акредитованих обука и добитница награде за најбољег школског библиотекара 2020. године.

Фото: Приватна архива

-Ова књига упућује на то како креирати књигу, које наслове бирати за децу и која је сврха читања уопште. Читање гради културу мира, јер нас води у сопствену унутрашњост. Када дете уђе у библиотеку, чак и ако има потешкоће и осећа се усамљено, своје уточиште може да пронађе управо ту. Вршњачко дружење у амбијенту књига веома је важно за одрастање- истиче Алимпијевић.

Пут од љубави до толеранције
Она додаје да Александра полази од појма алтруизма, док она сама креће од појма љубави и говори о путу од љубави до толеранције.

-Толеранција не може претходити љубави. Не можемо волети људе са којима радимо као своје најближе, али она љубав коју човек у себи треба да изнедри важна је за све. Када волите човека, тада разумете и шта је толеранција. Тај пут од љубави до толеранције јесте матрица која је присутна у овој књизи и која је мени лично била важна- напомиње она.

Подсећа да су о лековитости читања писали и Владета Јеротић, Светомир Бојанин, Иван Иљин и Берђајев, указујући на снагу књиге да окупи и повеже људе.

-Када читате причу у библиотеци, то је чаролија читања, додир душе у којем свако дете може да учествује. Постоје дела пријемчива за развијање инклузивне културе, као што је „О дугмету и срећи“. Такве књиге читам наглас у библиотеци. Гласно читање и вршњачко читање изузетно су важни, када старији ученици читају млађима. То се упија и оставља дубок траг у души детета. Можда последице нису одмах видљиве, али дар који се развија кроз читање у библиотеци и у породици има снажан утицај. Ми имамо децу са Дауновим синдромом и сви учествују равноправно. То је уметност једнакости- додаје.

Свако дете и сваки човек имају потенцијал за причу, а прича може да освоји, да осветли унутрашњи простор и отвори пут разумевању. Књига је огањ који греје и повезује, а читање у заједници, вршњачко дружење и заједничко учење остављају дубоке, мада често невидљиве трагове у развоју детета. Управо у томе лежи суштина ове публикације- у уверењу да инклузија почиње разумевањем, а расте кроз причу.