Вук Стојановић: Добар говорник утемељује сваког појединца на његовом путу

„Човек је трска која мисли“, мисао Блеза Паскала, донела је шабачком гимназијалцу Вуку Стојановићу победу на 27. Републичком такмичењу из беседништва у Новом Саду.

Али није пресудила сама мисао, већ начин на који ју је протумачио. Док су други у њој видели крхкост човека пред светом, он је видео отпор, пркос и усправност.

Другачији приступ обезбедио је успех ученику рачунарског смера Шабачке гимназије у конкуренцији ђака специјализованих филолошких гимназија из Београда и Сремских Карловаца. Стручни жири, састављен од професора Филозофског факултета у Новом Саду, оценио је да је његово излагање било индивидуалније у односу на остале. Управо та лична интерпретација, аргументован садржај и естетско- стилски израз донели су му победу.

Мисао водиља
-Већина говора је ишла у смеру да се трска, односно човек, осећа минијатурно пред величином света, али да свеједно треба да опстане и расте, док сам се ја фокусирао на то да човек треба да пркоси свету, да расте упркос препрекама и да је недопустиво повијати се пред различитим ветровима. На свој, уместо на општеприхваћен начин, протумачио сам Паскалову мисао. Мислим да је то определило жири за мене- напомиње Вук.

О значају такмичења говори и податак да су га подржали и суорганизовали Српско филозофско друштво и Естетичко друштво Србије, а покровитељ је био Покрајински секретаријат за образовање, управу, прописе и националне мањине- националне заједнице.

Вукови ментори, професор филозофије Верољуб Илић и професорка српског језика и књижевности и реторике Татјана Илић, нису се мешали у његово писање рада, али су му дали драгоцене савете. Током процеса припреме, одржао је бројне говоре пред својим и другим одељењима, професорима, родитељима, слушао сугестије, вежбао положај тела и поглед. Такмичење се састојало из два дела- говор на задату тему и импровизација, за коју се пријавио мали број такмичара, али се Вук и ту опробао.

-У импровизацији је био један такмичар који је доминирао међу нас шесторо- седморо, пошто је то било опционално такмичење. Имали смо 20 минута, папир и оловку, били смо у учионици, могли да разговарамо и на лицу места смо добили тему. Писали смо белешке, по изласку папир остављали и онда држали говор. Мисао водиља била је да је здрав разум подједнако распоређен међу свим људима. За припремљени говор теме смо добили почетком октобра и ту је било више конкурената- објашњава.

Победа му је, каже, још значајнија, јер је било феноменалних радова који су га искрено изненадили. Суштина је у вежби- није важно само шта кажеш, већ и како, а самопоуздање долази као шлаг на торту и може да одигра пресудну улогу. Био је прилично самоуверен и на путу до такмичења оцу је рекао да ће победити.

Убеђивање насупрот вођењу
-Никад нисам имао проблем са тремом, највише ми је требало да погодим тон гласа, пошто умем да будем или јако тих или јако гласан, а ни једно ни друго није добро. Драго ми је да сам успео да нађем баланс- наводи Вук.

У тренутку победе Вук није ни имао тај предмет на свом смеру, што победу чини још већом.
-Сви су били ученици филолошких гимназија. Припадам специјалном одељењу за рачунарство и информатику, имам мало српског, а филозофију смо добили тек ове године. Мене то искрено интересује- волим да пишем, читам и причам- признаје.

Фото: Глас Подриња

Управо у тој вези између наизглед удаљених сфера- информатике и хуманистике, он види своју предност.

-Не морам бити ограничен на једно, подједнако ме интересују обе ствари. Одлучио сам се за информатички смер зато што ми информатика добро иде и верујем да је то најјачи смер у Шапцу. Са филолошким бих био ограничен на послове попут преводиоца- сматра.

Говорништво, међутим, не види као убеђивање, а, на крају крајева, верује, није морално убеђивати друга у сопствену идеологију. Свако треба да следи свој пут.

-Мислим да ће само лош говорник покушати да друге доведе на свој пут. Добар говорник се не обраћа гомили, већ настоји да сваког појединца утемељи на његовом путу. Добар говорник усмерава стадо, док лош говорник овци даје чељуст. Кроз историју, многи су говорили ради профита и популарности, покушавајући да повуку људе уместо да их погурају- сматра.

Поред информатике, читања и писања, бави се спортом, а раније се бавио и музиком. Омиљени писци су му Tери Прaчет, Џорџ Р.Р. Мартин и Стивен Кинг, песник Алекса Шантић, а филозоф Аристотел. Пише песме девојци и годинама ради на књизи, али га перфекционизам успорава да је коначно и заврши.

-Жанр књиге коју пишем је фантастика, иначе мој омиљени. Никад нисам потпуно задовољан кад напишем нешто. Увек тражим начин да то побољшам, али некад ми се после допадне мање него пре. Чекам тај преломни тренутак да коначно будем истински задовољан оним што сам написао- наглашава.

Фото: Глас Подриња

Срећа као приоритет, образовање као процес
Осим у беседништву, такмичи се и из информатике и српског. Крајности у интересовањима одражавају се, каже, и на успех у школи.

-Највећи приоритет ми је да будем срећан. Ако нисам срећан данас, зашто бих био сутра? То се види и по мом успеху у школи, где предмете које волим научим перфектно, за разлику од оних који ме мање интересују- каже.

Примећује и да млади све ређе разговарају уживо. Доминира страх од одбијања, па се радије одлучују на комуникацију путем порука и друштвених мрежа.

-Људи се плаше израза лица, да их неко одбије. Лакше је када прочиташ нешто што ти се не свиђа у односу на то кад ти неко то каже у лице. Нема потребе за тим, јер то су, на крају крајева, само речи. Говорништво треба вежбати сваки дан. Довољно је да уделимо странцу комплимент и за неколико месеци више нећемо имати проблем да било коме приђемо, а и сами ћемо се осећати боље- уверен је он.

Да би нешто створио, верује, човек мора тиме да се окружи и да то упија свакодневно. Да би причао мораш да питаш, да би свирао гитару мораш да слушаш музику. Читање књига развија лексику и брзину мисли, што је битно и за такмичење и за живот. Предстоји му конкурс филозофских радова на тему да ли би Сократ вештачку интелигенцију сматрао алатком или заменом за размишљање, као и филозофска олимпијада у априлу. Будући да је матурант, планира да упише Факултет техничких наука (ФТН) у Новом Саду, а након тога и књижевност.

-Имаћу сигурнији посао са информатичким факултетом, али заиста желим да завршим и књижевност. Само још треба да се определим између роботике, софтверског инжењерства и енергетике- закључује Вук.

И можда баш у томе лежи суштина његове победе. Не у томе што је победио, већ што не пристаје да се повија. Док други у Паскаловој трсци виде крхкост, он у њој види снагу. А добар говорник, како сам каже, не води људе за собом, већ их подсећа да могу да стоје усправно.