12. април 2026.12. апр 2026.
Фото: pixabay
Несвакидашњи ускршњи обичаји код Срба: Чуваркућа у мравињаку и као заштита од грома
Ускрс је у Србији празник богат традицијом, али поред познатих обичаја као што су фарбање јаја и породично окупљање, у појединим крајевима негују се и мање познате, помало необичне праксе које се преносе с колена на колено.
Један од занимљивијих обичаја забележен је у појединим селима западне Србије, где се ускршње јаје оставља у коприве или у мравињак. Коприва симболизује здравље и верује се да ће тако укућани бити здрави, док мрави симболизују мноштво и марљивост и верује се да ће и породица расти и напредовати.
У источним деловима земље постоји обичај да се деца на Ускрс умивају водом у коју су потопљени цветови и црвено јаје. Сматра се да ће им то донети здравље, лепоту и „румене образе“ током целе године.
У неким крајевима Шумадије, прво ускршње јаје, чуваркућа, не само да се чува до наредног празника, већ се и користи као заштита од невремена. У случају града, износи се у двориште или се њиме „прекрсти“ небо, како би се заштитили усеви.
Занимљив је и обичај „скривања јаја“, који је све популарнији у урбаним срединама, а корени су му у западним културама. Деца траже сакривена јаја по дворишту, што симболизује радост откривања и новог живота.
У појединим деловима јужне Србије, постоји веровање да на Ускрс не треба спавати током дана, јер ће човек бити поспан и неуспешан током целе године. Зато се празник проводи у дружењу, разговору и весељу.
Један од занимљивијих обичаја забележен је у појединим селима западне Србије, где се ускршње јаје оставља у коприве или у мравињак. Коприва симболизује здравље и верује се да ће тако укућани бити здрави, док мрави симболизују мноштво и марљивост и верује се да ће и породица расти и напредовати.
У источним деловима земље постоји обичај да се деца на Ускрс умивају водом у коју су потопљени цветови и црвено јаје. Сматра се да ће им то донети здравље, лепоту и „румене образе“ током целе године.
У неким крајевима Шумадије, прво ускршње јаје, чуваркућа, не само да се чува до наредног празника, већ се и користи као заштита од невремена. У случају града, износи се у двориште или се њиме „прекрсти“ небо, како би се заштитили усеви.
Занимљив је и обичај „скривања јаја“, који је све популарнији у урбаним срединама, а корени су му у западним културама. Деца траже сакривена јаја по дворишту, што симболизује радост откривања и новог живота.
У појединим деловима јужне Србије, постоји веровање да на Ускрс не треба спавати током дана, јер ће човек бити поспан и неуспешан током целе године. Зато се празник проводи у дружењу, разговору и весељу.
Актуелно
Најновији број
14. мај 2026.
