6. мај 2026.6. мај 2026.
Википедија
Ђурђевдан- празник пролећа, вере и народних обичаја
Српска православна црква 6. маја обележава Ђурђевдан, један од највећих пролећних празника посвећен Свети Георгије. Овај дан дубоко је укорењен у народној традицији, где се преплићу хришћанска вера и обичаји који датирају још из предхришћанског периода.
Свети Георгије, у народу познат као Свети Ђорђе, био је римски војник и хришћански мученик из 3. века. Према предању, страдао је због своје вере, а најпознатија легенда говори о његовој борби са аждајом, симболу зла, чиме је постао оличење храбрости и победе добра над злом.
Ђурђевдан се у народу сматра границом између зиме и лета. Од овог дана природа се буди, почиње време пољских радова, а сточари изводе стоку на испашу. Празник прати низ обичаја – плетење венчића од лековитог биља, умивање водом у којој је преноћило цвеће, као и кићење кућа зеленилом, што симболизује здравље, напредак и заштиту.
Посебно место има обредно купање у рекама или изворима пре изласка сунца, за које се верује да доноси снагу и здравље. У неким крајевима пале се и ватре, као остатак старих веровања о прочишћењу.
Ђурђевдан је и једна од најчешћих крсних слава код Срба, када се породице окупљају у духу заједништва и поштовања традиције. Празнична трпеза, уз обавезне обреде, представља симбол благостања и захвалности.
Иако дубоко религиозан, Ђурђевдан је уједно и празник живота, природе и новог почетка, који сваке године подсећа на снагу вере и обнову која долази са пролећем.
Свети Георгије, у народу познат као Свети Ђорђе, био је римски војник и хришћански мученик из 3. века. Према предању, страдао је због своје вере, а најпознатија легенда говори о његовој борби са аждајом, симболу зла, чиме је постао оличење храбрости и победе добра над злом.
Ђурђевдан се у народу сматра границом између зиме и лета. Од овог дана природа се буди, почиње време пољских радова, а сточари изводе стоку на испашу. Празник прати низ обичаја – плетење венчића од лековитог биља, умивање водом у којој је преноћило цвеће, као и кићење кућа зеленилом, што симболизује здравље, напредак и заштиту.
Посебно место има обредно купање у рекама или изворима пре изласка сунца, за које се верује да доноси снагу и здравље. У неким крајевима пале се и ватре, као остатак старих веровања о прочишћењу.
Ђурђевдан је и једна од најчешћих крсних слава код Срба, када се породице окупљају у духу заједништва и поштовања традиције. Празнична трпеза, уз обавезне обреде, представља симбол благостања и захвалности.
Иако дубоко религиозан, Ђурђевдан је уједно и празник живота, природе и новог почетка, који сваке године подсећа на снагу вере и обнову која долази са пролећем.
Актуелно
Најновији број
7. мај 2026.
