Светски дан борбе против хипертензије

Светски дан борбе против хипертензије обележава се сваке године 17. маја и има за циљ подизање глобалне свести о високом крвном притиску, промоцију превенције, откривања и контроле, као и подстицање активности на нивоу појединца, заједнице и здравственог система.

Хипертензија остаје водећи узрок превремене смрти који се може спречити широм света. Процењује се да 1,4 милијарде људи широм света живи са хипертензијом. Упркос доступности ефикасних и приступачних терапија, многи људи нису свесни свог стања, а само једна од четири особе са хипертензијом има адекватно контролисан крвни притисак. Данас у Србији свака друга особа има повишен крвни притисак, а само 33,9% има постављену дијагнозу и узима прописану терапију. Према последњим званичним подацима, од повишеног крвног притиска у Србији болује 46,8% становништва, чиме се потврђује податак да око 1,1 милион грађана узима лекове за притисак.

Артеријска хипертензија је један од највећих здравствених проблема данашњице, али се о њој и даље недовољно говори на прави начин. Потребно је много више улагања у примарну превенцију, односно у спречавање настанка болести, а не само у њено откривање и лечење. Данас се превенција најчешће своди на секундарну и терцијарну превенцију – рано откривање болести и лечење већ насталих последица. Међутим, кључ је у томе да људи постану свесни колико сами могу да утичу на факторе ризика и тако спрече развој хипертензије.

Савремени начин живота значајно доприноси појави повишеног крвног притиска. Процењује се да се преко индустријски прерађене хране уноси и до 78% више соли него што је организму потребно.

Поред прекомерног уноса соли, важни фактори ризика су и гојазност, неправилна исхрана, недовољна физичка активност, пушење, конзумирање алкохола и енергетских пића, као и свакодневни стрес и генетска предиспозиција. Превенција хипертензије почиње још у трудноћи, кроз здраве животне навике мајке и правилан развој детета.

Артеријска хипертензија се често назива „тихим убицом“, јер код већине људи дуго не изазива никакве симптоме. Због тога многи ни не знају да имају повишен крвни притисак све док се болест случајно не открије приликом мерења или док не дође до озбиљних компликација.

Код појединих особа могу се јавити неспецифични симптоми као што су главобоља, светлуцање пред очима, зујање у ушима, вртоглавица, нестабилност при ходу или осећај притиска у грудима.

Нелечена и неконтролисана хипертензија значајно повећава ризик од тешких компликација, као што су инфаркт срца, мождани удар, поремећаји срчаног ритма, оштећења периферних крвних судова, болести бубрега и промене на очном дну. Управо зато су рано откривање, редовно праћење крвног притиска и континуирано лечење од пресудног значаја, јер могу спречити већину последица ове болести и сачувати квалитет и дужину живота.

Просечан нормални крвни притисак измерен у кућним условима, у одсуству тегоба, износи 120 до 135 mmHg за систолни (горњи) и 70 до 80 mmHg за дијастолни (доњи), док је пулс 60 до 75/мин. Систолни (горњи) крвни притисак од 135 mmHg или више и/или дијастолни (доњи) од 85 mmHg или више, у кућним условима, у миру и у периоду без субјективних тегоба, сматра се повишеним крвним притиском.