Дан Полагања ризе Пресвете Богородице

Влахерна, односно Богородичина црква, у Цариграду, односно данашњем Истанбулу, близу златног рога, чува ризу тј. мантију Пресвете Богородице, реликвију непроцењиве вредности. Дан полагања Ризе у Влахерну цркву, у црквеном календару, слави се као празник сваког 15. јула.

У петом веку, у време владавине цара Лава Великог Ромејским царством, угледни сенатори, браћа, Галвије и Кандид, умолили су Цара да их пусти да оду у Јеруслаим и посете верске реликвије. Када су стигли у Назарет, одсели су код једне девице Јеврејке која је у тајној одаји чувала Мантију. Болни су стајали пред вратима, а потом улазили и излазили исцељени. Молитвом и додиром све су боли исцељене.

Када се домаћица дома уверила да Галвију и Кандиду може рећи тајну, испричала је да у тајној одаји се налази мантија жене која је Сина Божјег родила. Њих двојица су током ноћи боравили у тој одаји и били опчињени миомирисима који су обавили просторију. У сагласности са домаћицом, пренели су ризу у Цариград, на велику радост цара и патријарха, те у присуству верног народа, Мантију свечано положили у Влахеренску цркву. Тај догађај је установљен као празник.

Богородица је Цркву чувала од многих најезда, освајача, сачувана је икона Богородице у време иконоборачког покрета, а црква је изгорела у једанаестом веку. Убрзо је обновљена. Латини су је, при опсади Цариграда, похарали и на крају је поново изгорела у петнаестом веку. Обновљена је изнова у деветнаестом столећу.