220 година Мишарске битке

Пре две стотине двадесет година, 13. августа, 1806. године, на Мишарском пољу, малобројнија војска српских устаника, поразила је многобројнију војску Осмасног царства и та победа у Боју на Мишару, сматра се једном од најзначајнијих у Првом српском устанку и пример колико је тактика у борби у предности у односу на бројност.

У борби је учествовао лично вођа Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе, а снаге Османске империје предводио је Сулејман паша Скопљак и Кулин капетан, однсно Мехмед бег Куленовић. У Боју су се истакли Лука Лазаревић, Матеја Ненадовић, Лазар Мутап. Милош Стојићевић Поцерац, али и други мање познати учесници.

Устаничка војска је подигла шанац што је било кључно за коначни исход битке, јер је начин на који је обезбеђен изненадио непријатеља. Османлије су очекивале да ће знатно већа бројност бити довољна да се поразе устаници, а у планирању су им помагале војсковође Француске у време Наполеона.

Карађорђе је на ограду поставио стрелце у два реда, а иза њих у два реда борце који ће замењивати прве док пуне пушке. У сваком углу шанца је поставио по један топ, а коњицу је сакрио у шуми.

Ватру су први отворили непријатељи, из топова. Уследио је потом јуриш, али је мноштво коњаника остало заплетено у замку, а затим су пуцали устанички стрелци.

Кулин капетан је погинуо након двобоја са Луком Лазаревићем. Преко Саве су посматрали битку, а прве вести о великој победи Устаника, односно великом поразу Осмалија, пренели су Аустријанци. Битка је завршена око 18 часова.

После пораза на Мишару, а убрзо и на Делиграду, Порта је одлучила да преговара са устаницима.