"Од улице до писте" у Великом парку окупио удомљене псе

Први пут у Шапцу је одржана ревија удомљених паса. Удружење Maxi dog social club је у великом парку организовало догађај "Од улице до писте", намењен удомљеним, али и псима који још увек траже свој дом.

Удружење води Вања Максимовић, рођена Шапчанка, која сада живи у Новом Саду. Вањина мајка Весна Теодоровић оснивач је Удружења за заштиту паса "Право на живот", које волонтира при градском Прихватилишту за псе. Управо ту је Вања пронашла Тотоа, верног пратиоца већ шест година.

-Тото је, заправо, изабрао мене. Када сам почела да волонтирам у Прихватилишту увек ме је чекао, само сам ја могла да га шетам без поводца, пратио ме је и слушао. Када сам кренула на факултет у Нови Сад нисам могла да га изневерим и оставим. Кренуо је и он са мном и показао ми сву захвалност што сам га спасла, јер никада ништа лоше није урадио. Пре доста година, моји родитељи и ја смо почели да посећујемо прихватилишта за псе. Ту сам упознала много паса и чула бројне приче, видела како они завршавају, као и каква је судбина паса на улици. Године су пролазиле, а свест људи се не подиже, него мора да се ради на томе- Основала сам Maxi dog social club како бих организовала догађаје у којима ће учествовати пси. Овај догађај конкретно је имао циљ да представе приче са срећним крајем. Задовољна сам одзивом. Међу удомљеним псима ту су била и четири која још увек траже дом. Сви пристуни су гласали, нису постојали критеријуми, али на основу гласова може се закључити да су прва места заузеле најемотивније приче, каже Вања Максимовић, организаторка.

Учествовало је двадесетак паса, а иако су победници сви они који су нашли дом, гласовима публике ипак су изабрана и прва три места. Највише симпатије побрала су браћа Блек и Џек. Марина их је пронашла тек рођене, одгајила на флашицу, а пре пар дана је изгледало да се Џеку осмехнула срећа. Међутим, после само три дана човек који га је удомио вратио га је назад.

-Пронашла сам их у кеси, у картонској кутији. Првих месец дана је била борба да ли ће уопште преживети. Након тога сам их оглашавала по групама за удомљавање. Црно-бели, Џек, је добио шансу. Јавио се човек из Шапца. Изгледао је озбиљно, све је изгледало супер, да би се три дана касније јавио да жели да га врати. Као разлог је навео то што штене од четири месеца цвили када је само затворено у боксу. Рекао је да нема времена да му се посвети и ради са њим и ако га не прихватим да ће то "решити на свој начин". Јутрос у 7 сати га је само убацио у двориште. Надам се и даље да ћу им наћи најбољи дом, не одустајем од њих, Марина Милошевић Станчетић из Мачванског Белотића.

Уколико неко жели да Блеку и Џеку пружи заувек дом може контактирати редакцију "Гласа Подриња", а ми ћемо му проследити Маринин број телефона.

Ана је на догађај дошла са две девојчице, бебом и псом. Таша је пас удомљен из Прихватилишта "Меда" пре нешто мање од осам година.

-Таша је чувар деце. Спава поред креветца и долази да нас обавести када се бебе пробуде. Узели смо је из Прихватилишта када је била толика да може да стане на длан. Имала је бројен здравствене проблеме, водили смо је натерапије, лечена је иглама за мачке колико је била мала. Поред ње помажемо и другим псима којима можемо, каже Ана Тодовски.

Посебно радује што је на догађају је био и велико број деце, што даје наду да ће будуће генерације бити одговорније и имати више љубави према животињама.

М.М.