Празник Полагања појаса Пресвете Богородице

Полагање појаса Пресвете Богородице је празник који је посвећен том одевном предмету који је припадао Пресветој Богородици и највреднија је реликвија сачувана из њеног овоземаљског живота.

Након успења Пресвете Богородице, Апостли су је сахранили. Апостол Тома није стигао на сахрану и када је дошао пред гроб, умолио је Апостоле да још једном види Богородицу. Када је гроб отворен Она више није била тамо. Јавила се потом Томи и даровала му Појас као утеху.

Појас је исплела сама Богородица, од камиље длаке.

Празник је установљен у дванаестом веку, у време цара Манојла првог Комнина. Појас је био у Цариграду до дванаестог века, када је украден и пренесен у Бугарску.

Данас је Реликвија у манастиру Ватопед. Према једној верзији, њу је даровао Лазар Хребељановић, средином четрнаестог века, заједно са комадом Часног Крста. Према другој верзији, Ромејски цар Михаило Кантакузин шести, даровао је Појас манастиру Ватопед. Реликвија се и данас чува у олтару Саборног храма Ватопеда, смештена у сребрном ковчежићу новије израде на којем је приказан сам манастир.

После пада Цариграда, делови појаса су прослеђени по целом свету, како би се спасли. Прослеђени су у још једанаест цркви и манастира.